Tamara Petrović o najčešćim dilemama mladih roditelja i važnosti stručne podrške nakon dolaska bebe.
Tamara Petrović, medicinska sestra
Dolazak bebe mijenja život iz temelja. Uz radost, ljubav i uzbuđenje, prvi dani roditeljstva često donose i brojna pitanja, nesigurnosti te želju da svaka odluka bude najbolja za novorođenče. Upravo u tom osjetljivom periodu stručna podrška i pravi savjeti mogu biti od neprocjenjive važnosti, pomažući roditeljima da s više samopouzdanja zakorače u novu životnu ulogu.
Kako se pripremiti za prve dane kod kuće, koje su najčešće dileme mladih mama i tata, koliko je važna podrška patronažne sestre te na koji način prepoznati potrebe bebe, razgovarali smo s Tamarom Petrović, medicinskom sestrom s bogatim iskustvom u radu s novorođenčadi i njihovim porodicama. Kroz svakodnevni rad pruža stručnu, ali i emotivnu podršku roditeljima, pokazujući im da ne postoje “glupa pitanja” i da je svaka nedoumica prilika za učenje, sigurnost i izgradnju povjerenja u vlastite roditeljske instinkte.
Roditelj: Za početak, predstavite nam svoj profesionalni put. Šta Vas je inspirisalo da odaberete poziv medicinske sestre i posvetite se radu s bebama i njihovim porodicama?
Tamara: Kada sam nakon osnovne škole upisivala srednju medicinsku, mislim da sa 15 godina nisam bas mogla samostalno doneti odluku čime želim da se bavim u životu. Roditelji su u meni prepoznali izraženu empatiju, koja je za poziv medicinske sestre, složićete se zaista potrebna. I sa ove tačke gledišta- hvala im. Moji počeci su vezani za jedan jako human posao, radila sam 5 godina u Caritasu kao medicinska sestra I pomagala starim I inavildnim licima. Nakon Caritasa I rodnog Valjeva, udajom menjam mesto prebivališta,selim se za Obrenovac I počinjem da radim u lokalnom Domu Zdravlja. Kako za patronažnu sestru ne postoji obrazovni profil već je potrebno da imate visoku strukovnu školu, po odluci tadašnjeg menadzenta ustanove u kojoj sam radila, počinjem da radim u službi polivalentne patronaže. I ako sam I sama već bila roditelj, početak je bio zaista težak. Terenski posao mi nije bio stran, radila sam ga I ranije ali biti patronažna sestra, nije samo rutinski obaviti posao, nabacati informacije roditeljima… iz mog ugla pružanja podrške, to je mnogo više.
Roditelj: Dolazak bebe jedan je od najvažnijih trenutaka u životu porodice. Kako se budući roditelji mogu najbolje pripremiti za prve dane nakon povratka iz porodilišta?
Tamara: Zaista je jako puno skolica za trudnice u kojima I tate mogu da prisustvuju, uzivo ili online. Danasnje generacije mogu da biraju od ginekologa, babice na porodjaju, pripreme kroz skolu roditeljstva. Daleko smo vise u prednosti u odnosu na nase roditelje I bake I deke. Mislim da preporuka za edukatora kojem ce posvetiti svoje vreme ima kljucnu ulogu. Zato roditelji dobro razmislite kod koga se edukujete, potrebno je da dobijete konkretne smernice I vestine koje mozete da primenite kada dodje beba kuci. Kupanje, hranjenje, povijanje, nošenje, adekvatno oblačenje su osnova brige o bebi.
Roditelj: Koje su najčešće brige i strahovi koje roditelji imaju prije dolaska bebe u dom?
Tamara: Uvek se nasmejem kada mi se postavi ovo pitanje. Dok se beba ne rodi mama brine kako ce se poroditi a tata kako ce se preživeti grcevi. Kada dodje kuci, mamu brine pupak a tat raymislja o nicanju zuba. Malo sale ali generalno strahove dobiju tek kada stignu kuci I osveste da su nakon izlaska iz porodilista ostali sami sa gomilom pitanja. Ja imam jednu rečenicu koju roditelji koji su saradjivali samnom vrlo dobro znaju: Ne postoje glupa pitanja….sve sto ih muci I sto im stvara nervozu mora da se resi jer jedino je to put ka pocetku bez straha sa dovoljno podrske. I ne treba razmišljati unapred već osluškivati potrebe svoje bebe. Nije iskustvo rođaka I prijatelja ono što će nas da sačeka.
Roditelj: Šta je važno pripremiti prije rođenja bebe kada je riječ o prostoru, opremi i organizaciji svakodnevnog života?
Tamara: Prostor u kome će beba I porodica boraviti nije uvek ono što je idealno ali uvek sugerišem da mi je najbitnije provetrena prostorija, svež vazduh,ciste stvari ne nuzno I popeglane. Jer je sve manje zajednica u Kojima bi neko mogao pomoci mami,pa treba traziti prioritete a to je svakako fokus na maminom oporavku a ne na peglanju recimo. Sto se tice opreme, u skladu sa zeljama I mogucnostima. Ali za pocetak krevetac, jaje kao nosiljka za izlazak iz porodilista, daska koja se stavlja na krevetac ili zasebnu neku komodu kako mama koja vec ima problema sa ledjima ne bi dodatno prilikom presvlačenja bebe dodatno opteretila kicmu.Kadica za kupanje ali praksa je pokazala da I kupanje iznad lavaboa moze biti prva pomoć ako se nije obezbedila na vreme. Odabir kozmetike je jako bitan, komercijalne kozmetike ali kvalitetnije ili neke organske-prirodne kolekcije.Mami je najveća podrška pomoć u kući, nabavka, kuvanje, obavljanje kućnih poslova. Tako da uvek savetujem da se prihvati svaki vid pomoći a prisustvo baka me uvek raduje jer znam da će mama imati redovne obroke. Kao neko ko je dugo u ovom poslu I imala sam tu srecu da naucim u radu,da je najveca sreca ne komfor u kome radim, vec da je sa mamom I bebom sve u redu.
Roditelj: Koliko je važno da se oba roditelja uključe u pripremu za dolazak bebe i brigu o novorođenčetu?
Tamara: Raduje me u ovom Vašem pitanju što kažete roditelji. Radujem se svakom tati koji iskaže interesovanje I želju za podrškom u celom periodu trudnoće pa I nakon porođaja.Kao nove mlade generacije mama, svesno očekujemo od partnera da se obaveze dele, odgovornosti pa Samim tim I mame su nam zadovoljnije. Tu svrstavam I sebe.
Partnerski odnos je izvestan ali roditeljstvo mora biti ravnopravno. Obaveze se moraju deliti, podrška mora postojati, razumevanje I to mislim podjednako na oba roditelja. Tata je podjednako bitan I Koliko se samo podrske tatama pruza u poslednjih par Godina jer je nauka dokazala da njihovo prisustvo utice na kognitivni razvoj kod deteta kao I na samopouzdanje I samoregulaciju. Ali bitnije od samog prisustva oca jeste kvalitet međusobnih odnosa na relaciji tata-mama I tata-dete. Porodica treba da bude sigurno mesto, mesto gde deca osećaju slobodu I podršku. Evo jednog praktičnog saveta za sve tate. Prvih 6 meseci bebi je mama centar sveta, a bebi nije potreban savrsen tata, vec tata koji bi mogao recimo svaki dan pevati jednu istu pesmicu kako bi ga beba izdvojila iz mase ljudi koji su tu prisutni svaki dan.
Roditelj: Mnogi roditelji strahuju da neće znati prepoznati potrebe svoje bebe. Kako naučiti razumjeti bebine signale i potrebe već u prvim danima života?
Tamara: Pa ja ne znam roditelja koji nije zagledao svoju bebu da li dise. Samo Koliko smo voljni da priznamo okolini. Briga za bebu I njeno zdravlje je prirodna, potreba da zastitimo to malo nejako bice a da ne napravimo gresku je za mene normalna. Ali bez velike panike. Kada postanemo prvi put roditelji, tih prvih mesec dana se realno secamo vise sa slika I snimaka jer smo pogubljeni, umorni, iscrpljeni, na momente euforicni, zaista se sva osećanja smenjuju. Dobro je da Vaši čitaoci znaju da je to težak period jer se sve menja, život iz korena I nismo mi vise u fokusu. Niko se nije naučen rodio, svaka beba je individua za sebe I nisu potrebe svakog deteta iste. Imam mame kod kojih sam isla I ya 5 dece pa su sve trudnoce, porodjaji kao I gajenje dece razliciti. Moje je da roditelje saslusam, probam da dokucim o cemu se radi ali uvek naglasim da su oni ti koji su 24h sa bebom I da ne mogu 100% da slepo slede svaki savet da mora postojati fleksibilnost. Nijedna beba nije sablon I zato insistiram I u kucnim posetama I online konsultacijama da se prica ne zavrsi sa univerzalnim resenjem.
Roditelj: Koja je uloga patronažne sestre nakon dolaska bebe kući i na koje sve načine može pomoći roditeljima?
Tamara: Ja cu ovog puta pricati u svoje ime I kako sam ja naucena. Ja sam u kucnoj poseti I patronayna sestra (kupam bebu, pricam o sihrani, prevenciji grceva, ojeda, temenjace,sora,), I ginekolog (gledam epiziotomiju I sekciju), I savetnica za dojenje, I pedijatar jer pratim opste stanje deteta I iskljucivo sama moram doneti odluku u kuci da li je nesto potencijalno rizicno za dete da ne bih bespotrebno slala kod pedijatra na pregled jer roditeljima I nije bas do voznje. I direktna spona sa centrom za socijalni rad. Imam divne mlade mame koje čak razumeju potrebu socijalno ugroženih porodica, pa I ako mi nije u opisu posla, često prosledim garderobu dečice koja su prerasla ka porodicama Kojima je to potrebno. Ovo je posao koji se “nosi” kuci. Uvece kada legnem razmisljam o tim porodiljama, bebama, da li je sve u redu. One sve znaju da sam tu sta god zatreba da mi pisu, tako da se ovaj posao ne radi samo dok traje poseta ili ispisuje medicinska dokumentacija. Moja edukacija se nije zavrsila na formalnom obrazovanju, tako da sam unapredila svoj kvalitet usluge I iza sebe u poslednjih godinu dana ima veliki broj mama sa raznih strana sveta Kojima sam uspešno pomogla a to su najčešće izazovi sa dojenjem.
Roditelj: S kojim pitanjima i dilemama Vam se roditelji najčešće obraćaju tokom patronažnih posjeta?
Tamara: O pitanjima I dilemama bih mogla dugo da pišem jer porodice kod mene imaju slobodu sve da pitaju. Beba u prvim danima života traži bliskost, da je sita I presvučena. Plaši ih da se beba ne navikne na ruke pa imamo uvek razgovor o značaju kontakta kože na kožu koji kod kuće bude nepravedno zapostavljen. Beba kada je gladna, grči se. Sa time se susrećem već u prvoj poseti I umesto što su u potrazi za kapima za grčeve, najčešće je dobro informisanje o znacima gladi dovoljno da ih umiri. Da li bebu treba buditi da jede I Koliko često? Noć im je generalno problem. Kako da znaju da je beba sita ako samo sisa, jer nemaju uvid Koliko je ml pojela? Da li beba treba I sme da pije vodu? Ovo spada u top 5 pitanja u prvoj poseti.
Roditelj: Koliko su podrška, razgovor i ohrabrenje važni za majke koje se nakon poroda suočavaju s umorom, nesigurnošću ili emocionalnim promjenama?
Tamara: Meni je mama na prvom mestu. Srećna mama=cveta kuća. Ja volim kada mi se porodilja isplače, kaže sve šta je tišti jer ja sam u porodici neutralna Osoba. Kada primetime da ih je sramota da se otvore, iz samo njima poznatih razloga, uvek navedem sebe kao primer I kako je meni bilo. Moja ljubav prema poslu I povratna emocija od mama, da im pružam prvenstveno podršku pa onda znanje I edukaciju je potvrda da to radim dobro. Topla reč I osnaživanje mame da sve što radi je dobro, mora biti sastavni deo razgovora sa mamom. Manuelne veštine će se svakako savladati pre ili kasnije.
Roditelj: Kada govorimo o dojenju, koje su najčešće nedoumice mladih majki i kako im patronažna sestra može pomoći da steknu sigurnost?
Tamara: Dojenje prvo treba da bude stvar izbora svake mame a ne moranje jer je ad formula u npr njenoj okolini društveno neprihvatljiva. Na početku uvek obavim razgovor sa mamom da li želi da dodji ili ne. Pregled dojki, smernice o ishrani tokom dojenja, stimulacija laktacije, higijena I nega bradavica pre I nakon podoja. Položaji u kojim će mama da doji bebu u zavisnosti da li je porođena prirodno ili carski.Jer od mnogo faktora utiče da li će beba sisati ili ne. A naročito individualan pristup prema svakoj bebi, da li ima skraćenu podjezičnu resicu, da li ima hypertonus, hypotonus. Da li ima izraženu žuticu koja nam nije dobar saveznik u aktivnosti bebe na dojci. Kao što vidite, izazova može biti dosta a bez prave podrške, nažalost sve više je mama koje vrlo brzo odustaju od dojenja.
Roditelj: Iz Vašeg iskustva, koje su najčešće greške koje roditelji prave iz prevelike brige i želje da sve urade savršeno?
Tamara: Imam jako malo loših iskustava ali iz mog ugla najveća greška je tražiti savete na sto strana jer tada postaju zbunjeni još više. A veća greška od ove je biti tvrdoglav I ne slušati smernice struke.
Roditelj: Za kraj, koja bi bila Vaša najvažnija poruka budućim roditeljima koji s uzbuđenjem i možda pomalo strahom očekuju dolazak svoje bebe?
Tamara: Roditeljstvo je najodgovorniji a ujedno i najlepši posao kojim ćete se ikada baviti. Savršen roditelj ne postoji ali težite da budete prisutni, odgovorni i strpljivi u roditeljstvu. Deca nas svaki dan teraju da budemo najbolja verzija sebe a vi se uvek setite da oni uče modelom gledanja još u ranom detinjstvu.
Volite se jer to je dobar temelj da se prevaziđu sve prepreke a vaše dete izraste u sigurnu I samopouzdanu osobu.
