Ana Pejović i Ana Živanović: Progovaranje: koja je tu tvoja uloga?

Već u 16.nedelji trudnoće beba počinje da čuje, a u 25.nedelji može da prepozna i razlikuje majčin glas od ostalih zvukova koje čuje.

Progovori lako je tim koji čine dva master logopeda, Ana Pejović i Ana Živanović.  Nakon formalnog obrazovanja na fakultetu, dodatno sU se edukovale za rad sa dJecom najmlađeg uzrasta. Kroz iskustvo rada sa djecom ali i majčinsku ulogu, uvidjele smo kolika je moć koju roditelji imaju u razvoju govora djeteta. Tako je i nastao profil Progovori lako koji je vrlo brzo postao mjestjo gde roditelji mogu dobiti savjete i smjernice kako da podstaknu razvoj govora i steknu samopouzdanje da rade sve što je u njihovoj moći da djete na vrijeme progovori.  Sa roditeljima dece 0-3 godine rade kroz individualne konsultacije na kojima ih uče kako da svakodnevne situacije pretvore u priliku za učenje riječi i kako da pomognu djetetu bez dodatnog ulaganja vremena, knjiga i igračaka. Takođe autori su edukacije “Lako do prvih reči” koja je namjenjena roditeljima beba 0-15m kao podrška na putu progovaranja. Na njoj roditelji uče šta sve prethodi prvim riječima, koje vještine kod djeteta treba da stimulišu da bi do riječi došlo na vrijeme i kako da podstaknu svaku fazu razvoja govora na najbolji mogući način. Sve to uz podršku dva logopeda u maloj grupi. 

Logopedi su posvećeni poboljšanju komunikacije, jezičnih vještina i glasa kako bi se ostvario pun potencijal u svakodnevnom životu. Terapije logopeda su zasnovane na najnovijim istraživanjima i prilagođene su vašim specifičnim potrebama. Cilj je ne samo poboljšati vaše govorno-jezične vještine, već i povećati vaše samopouzdanje i sigurnost u komunikaciji s drugima. U nastavku više o tome pišu Ana Pejović i Ana Živanović.

Pišu: Ana Pejović i Ana Živanović, master logopedi

Da li ste znali da govor počinje da se razvija od rođenja, a ne onda kada se pojave prve riječi?

Već u 16.nedelji trudnoće beba počinje da čuje, a u 25.nedelji može da prepozna i razlikuje majčin glas od ostalih zvukova koje čuje. Odmah po rođenju može da prepozna mamu po glasu! Tu i počinje tvoja uloga u razvoju govora bebe, koja je nesumnjivo velika!

Za bebu, mamino (a i tatino) lice je svet! Zašto to kažemo? Posmatrajući tvoje lice, način na koji se smeješ, govoriš, oblikuješ govorne organe, dete uči o svetu, o emocijama ali i o sebi. Prva komunikacija počinje baš tu: kada su blizu bebinog lica i pričaš joj šta radiš. Kada se smeješ i beba ti uzvrati osmehom. Kada je dodirneš i pomaziš i to ispratiš rečima. Vrlo rano bebe uče da komuniciraju sa nama, samo što vremenom taj način postaje sofisticiraniji. Prva bebina komunikacija je plač: plakaće iz različitih potreba, ne samo fizioloških već i iz potrebe za kontaktom i prisnošću. Kada reaguješ na bebin plač, zapravo je učiš moći koju komunikacija ima. Da beba može da izrazi neku potrebu, da neko na tu potrebu reaguje i može da je zadovolji. 

Kako se ta komunikacija razvija?

Beba prvo razvija vokalizaciju i socijalni osmeh, a gukanje može se javiti već oko 6 nedelje života a očekujemo ga svakako oko 3 meseca. Ono predstavlja zadovoljstvo, dete stiče kontrolu nad govornim aparatom. Zatim se javlja brbljanje (babling ili udvajanje slogova) sa 6m. Dete počinje da izgovara zajedno vokale i suglasnike, najpre kao jedan slog, a kasnije ih povezuje. Bebe će prvo koristiti kombinacije kao što su bababa, mamama, tatata što roditelji često mogu da protumače kao prve prave reči i da misle da se odnose na njih! Brbljanje, iako liči na reč, to nije: za razliku od reči ono nema značenje, nestalno je i ne odnosi se na osobu ili predmet. Ali time što na brbljanje adekvatno reaguju, roditelji pomažu bebi da tim slogovima dodaje značenje. Npr: kada se mama odazove na mamamamama pomaže bebi da nauči reč mama. Ili kada beba dobije hranu na amama, povezuje značenje “gladan sam” i am-am. Vrlo je zanimljivo da se prve reči, kao što su mama, tata, baba, deda zapravo vrlo slično izgovaraju i slično zvuče na brojnim jezicima! Istovremeno sa brbljanjem, na uzrastu od 8-9 meseci deca počinju da imitiraju intonaciju reči i govor odraslih, pa će ti nekad možda izgledati kao da svašta priča a da je ništa ne razumeš. 

Brbljanje se zatim postepeno smanjuje i dolazi do pojave  prve reči, one se mogu javiti 10-15m, najčešće oko 12m. Prve reči su jedan od prvih pokazatelja urednog razvoja u ranom detinjstvu, ali dosta jezičkog razvoja mora de se dogodi u toku prve godine života da bi se prve reči pojavile i da bi dete progovorilo na vreme. Njihov izostanak može biti i prvi znak da nešto možda nije u redu. 

Prve reči neće zvučati kao kada ih ti izgovaraš, ali par stvari je važno da bismo nešto računali kao reč: dete to koristi samostalno, da bi komuniciralo i u skladu sa situacijom. Iako će većini dece prve reči biti mama, tata, baba, deda, prva reč može biti i zvuk (npr.: brm), onomatopeja(mu, be, av-av) ili deo reči (npr.: ba za bananu). Dok se govor intenzivno razvija, dok nije usvojena većina glasova, sasvim je normalno da je govor deteta nerazumljiv i da ga ponekad razumeš samo ti!

Koja je tvoja uloga u progovaranju?

Ne moramo posebno da naglašavamo važnost roditelja u životu i razvoju deteta uopšte. Uloga roditelja u progovaranju je ključna iz više razloga: 

 *Bebe i mala deca najbolje uče u prirodnom okruženju kroz svakodnevne aktivnosti koje se ponavljaju, sa bliskim osobama. Dakle svako kupanje, hranjenje, menjanje pelena, presvlačenje ili kućni poslovi su idealna prilka da se podstiče celokupni razvoj  deteta i taj broj prilika svakodnevno može da ima samo roditelj.

 *Dete će najbolje učiti kada se oseća sigurno, voljeno i podržano, a to je uz roditelje. 

*Zbog povezanosti  sa detetom, roditelji najbolje znaš šta je to što  dete motiviše, uzbuđuje i zanima, a motivacija je jako važna kada je razvoj govora u pitanju!

*S obzirom na vreme koje provodite zajedno i s obzirom na to da roditelji najbolje poznaju dete, znači da će biti tu kada je dete najspremnije da uči!

Uticaj roditelja je daleko veći od bilo koje druge aktivnosti, vrtića ili igračke koju ima u okruženju. Samo jedan sad kvalitetne interakcije dnevno može da napravi ogromnu razliku, zato je savet da se uvek fokusiraš na kvalitet provedenog vremena, a ne na kvantitet: neka to vreme bude 1:1, bez telefona, crtaća ili drugih interakcija. 

Šta možeš da uradiš da podržiš razvoj govora svog deteta:

*Govori jasno, razgovetno, kratkim i jednostavnim rečenicama, bez tepanja. U obraćanju bebu koristi 1-2 reči više od onoga što beba trenutno može 

*Smanji pritisak u vidu postavljanja pitanja ili zahtevanja od deteta da govori 

*Čitaj i pevaj detetu , ali uz puno pokreta, zvukova, gestova 

*Prati ono što ga zanima i govori o tome

*Edukuj se o fazama razvoja govora, kako bi na vreme znala da li se razvija na očekivan način.

POVEZANI ČLANCI

Zadnje objave