Piše: Milena Đurić, magistar farmacije sa sertifikovanom diplomom ishrane beba i djece
Uvođenje nemliječne ishrane jedan je od najvažnijih i najosjetljivijih koraka u prvoj godini djetetovog života. To je period pun pitanja, dilema i različitih savjeta – kada započeti, kako prepoznati spremnost bebe, koje namirnice birati i kako prevladati strah od gušenja. O pravilnom pristupu dohrani, najčešćim greškama roditelja i načinima da ovaj proces protekne mirno i bez stresa, govori Milena Đurić, magistar farmacije sa sertifikovanom diplomom ishrane beba i djece.
Roditelj: Milena, za početak – šta uopšte znači pojam nemliječna ishrana i kada je pravo vrijeme da se ona uvede u ishranu bebe?
Milena: Pod nemlečnom ishranom podrazumevamo ishranu bebe koja nije zasnovana samo na mleku, odnosno ishranu koja podrazumeva uvodjenje odredjenih namirnica-žitarica, povrća, voća..
Ali nemlečna ishrana nije samo uvodjenje čvrste hrane ona je jedan potpuno novi svet za bebu, vreme kada upoznaje nove mirise, nove teksture, nove ukuse, kada istrazuje. To je zapravo period ucenja beba. Njen cilj nije samo da beba bude sita, njena uloga je kompleksna i višestruka od nutritivne uloge, preko razvoja govora i samostalnosti do pomoci u razvoju kompletne senzomotorike. Preporuka vodećih zdravstvenih organizacija je da se sa nemlečnom ishranom počne u periodu između cetvrtog i šestog meseca, odnosno kada beba pokaze znake spremnosti, što za većinu beba jeste period sa 6 meseci.
Roditelj: Roditelji često imaju dilemu – da li pratiti bebine signale ili striktno kalendarski uvoditi dohranu? Šta vi preporučujete?Šta su najčešće greške koje roditelji prave prilikom uvođenja nemliječne ishrane?
Milena: Jedna od najčešćih dilemma jeste da li pratiti striktno kalendarski kada početi sa nemlčenom ishranom ili bebine signale. I odgovor je zapravo jednostavan i intuitivno nekada i sam se javlja a podrazumeva da je uvek beba najvažniji pokazateljj spremnosti. Bebini signali ako naučimo da ih na pravi način prepoznamo i pratimo jesu najvazniji. Neke od najčešćih grešaka na početku su upravo poruživanje beba da krenu sa nemlečnom ishranom kao i očekivanje da beba čim krene sa ishranom odmah treba da rado prihvata svaku namirnicu i da jede veće kolicine a to se retko dešava.
Roditelj: Kako prepoznati da beba nije spremna za određenu vrstu hrane ili teksturu obroka?
Milena: Jedan od znakova da beba nije spremna za nemlecnu ishranu je potpuna nezainteresovanost za hranu, za ispitivanje hrane, i nakon par dana od početka nemlečne ishrane. Mnogo faktora može uticati na bebinu nezainteresovanost pa je pozeljno birati vreme kada beba nije umorna i pospana,ali isto tako i da nije pregladna.
Do devetog meseca je potrebno bebi ponuditi komadiće, i u situacijama kada se bebi daju komadici hrane treba razlikovati gag refleks od gušenja. Gag refleks je prirodna reakcija odnosno odbrambena reakcija kada beba najčešće kašlje i sama izbacuje hranu iz usta. Najčeše izazove strah kod roditelja kada se pomisli da beba nije spremna za komadiće, što ne mora jer bebi je potrebno vreme da nauci novi obrazac hranjenja.
Roditelj: Mnoge mame strahuju od gušenja i prelaska na čvrstu hranu. Šta savjetujete u tim situacijama?
Milena: Strah od gušenja jeste jedan od najšešćih strahova, ali isto tako i jedna od najređih situacija ako se primenjuje bezbedno hranjenje, odnosno praćenje bebe i dopuštanje da ona sama prinese hranu ustima i isproba hranu, uz preporuke o bezbednom sedenju pod uglom od devedeset stepeni u hranilici sa osloncem za noge i uz nudjenje komadića prilagođenih bebinom uzrastu. Najbezbednije je razlikovati gag refleks od gušenja i biti upoznat sa postupkom koji je potrebno primeniti kada dodje do gušenja. Znanje stvara slobodu i sigurnost. Kada znate kako izgleda gag refleks i šta je uloga mame u tom procesu, a šta uloga bebe strah postaje manji.
Roditelj: U svojoj praksi sigurno ste imali brojne primjere roditelja koji su bili nesigurni u proces dohrane. Šta ih najčešće umiri i ohrabri?
Milena: Da strah od dohrane, strah od komadića, strah da se negde ne pogreši, previše organizacije oko dohrane i stresa, celodnevna priprema obroka samo za bebu stvara veliki pritisak na mame, koje pored svih obaveza imaju i dodatni grč u stomaku usled ili previše ili premalo informacija.
Najčešće pomognu jasne konkretne smernice i obajšnjenja kako bi mama znala zasto je nesto dobro za njenu bebu. Osećaj da smo mi odgovorni za to malo biće stavlja veliki zadatak pred roditelje ali znanje nam daje moć da sami izaberemo svesno ono što je u skladu sa nama i našom porodicom. Kada biramo iz pozicije znanja, razumemo, stvara se dodatna sigurnost, opuštenost i dohrana je lakša, sa manje stresa i u njoj može uzivati cela porodica.
Roditelj: Kako izgleda „zdrav obrok“ za bebu i dijete – koje su ključne komponente na koje roditelji treba da obrate pažnju?
Milena: Jedan zdrav obrok za bebu sadrži sve tri grupe makronutrijenata a to su ugljeni hidrati, proteini i zdrave masnoće.
Iako nije uvek jednostavno napraviti takav obrok (posebno na pocetku kada se beba tek upoznaje sa ukusima i namirnicama) , kada je moguće treba birati obrok koji sadrži žitarice od celog zrna, izvore proteina i izvor zdravih masnoća(maslinovo ulje, orašasti plodovi, riba…).
Na početku se najčešće zaborave zdrave masnoće a najveći fokus bude na žitarica, voću, povrću. Ali ekstadevičansko maslinovo ulje igra važnu ulogu u razvoju i poželjno je njegovo uvođenje odmah na početku nemlečne ishrane. Pored njega vazan nam je unos cinka i gvožđa. Oba minerala se mogu naći u istim namirnicama(pr meso, žitarice celog zrna, semenke…).
Roditelj: Na kraju, koji bi bio vaš najvažniji savjet roditeljima koji upravo započinju put nemliječne ishrane – kako da taj period bude lakši, sigurniji i bez stresa?
Milena: Na dohranu gledati kao na proces ucenja i usvajanja novih veština, gde je potrebno vreme. To nije završen proces, on traje i donosi sa sobom i nove izazove ali svakako ne sme i ne treba biti izvor stresa i straha. Iako zvući logično pripremati posebno za bebu, moj savet je iz svojih obroka prilagoditi i odvojiti deo za bebu pre dodavanja soli. Bebe na početku najčešće jedu vrlo malo, dosta hrane može da završi na podu a u bebinim ustima mozda zalogaj, dva sto ako pripremate posebno može da izazove frutraciju, gde pored uloženog vremena i truda beba nije pojela onoliko koliko smo očekivali. Mleko je osnovno tokom prvih 12 meseci bebinog života, dohrana je samo početak upoznavanja ukusa, usvajanja novih veština i zato je idelan period gde bebe uči, greši odbija hranu, upoznaje hranu.
Nakon 12 meseci čvrsta hrana preuzima vodeću ulogu i postaje osnovni izvor nutrijenata a upravo za taj period se pripemamamo od početka dohrane . Zato svako moguće odbijanje hrane ne treba doživljavati strašno , ne treba meriti grame i proveravati koliko je beba pojela jer nam to ne predstavlja značajan podatak(osim u izuzetnim situacijama). Bebe kao i odrasle osobe mogu imati i smanjen apetit, mogu biti pospane i neraspolozene sto sve može da dovede ili do odbijanja ili slabije zainteresovanosti za hranu, a sto na početku nije ništa zabrinjavajuće. Bebama je ponekad potrebno ponuditi jednu namirnicu i 15 puta pre nego što je prihvati. Prvo odbijanje ne doživljavati kao nešto strašno već obezbediti više prilika da se beba sretne sa tom namirnicom.
