Piše: dr Lela Sandić Dželebdžić
Trudnoća je jedno od najvažnijih i najosetljivijih razdoblja u životu žene. Ishrana u tom periodu ne utiče samo na zdravlje majke, već i na rast, razvoj i dugoročno zdravlje djeteta. Savremeni naučni dokazi potvrđuju da pravilna ishrana tokom trudnoće može smanjiti rizik od gestacijskog dijabetesa, preeklampsije, anemije, prijevremenog porođaja, pa čak i budućih metaboličkih bolesti kod djeteta.
Iako često čujemo uzrečicu da trudnica “jede za dvoje”, upozoravamo da to ne znači jesti duplo više – već mudro birati ono što se unosi u organizam.
Energetske potrebe tokom trudnoće povećavaju se postepeno. U prvom trimestru nisu potrebne dodatne kalorije. U drugom se savetuje dodatnih 300–350 kcal dnevno, dok u trećem dodatnih 200 kcal može biti dovoljno. Važnije od broja kalorija je da one potiču iz kvalitetnih izvora: proteina, zdravih masti, složenih ugljenih hidrata, vitamina i minerala.
Ključni nutrijenti tokom trudnoće:
Folna kiselina (600 mcg/dan): Presudna u ranom razvoju nervnog sistema ploda. Preporučuje se početi s unosom još prije začeća.
Gvožđe (27 mg/dan): Potrebe u trudnoći rastu. Nedostatak može dovesti do anemije i smanjenog dotoka kiseonika do ploda.
Kalcijum i vitamin D: Za razvoj kostiju i zuba ploda, ali i očuvanje majčine koštane mase.
Omega-3 masne kiseline (posebno DHA): Povezane sa razvojem mozga i vida djeteta, kao i smanjenjem rizika od prijevremenog porođaja.
Jod, cink, B12, magnezijum: Važni za pravilan razvoj nervnog i imunog sistema. U praksi, to znači da trudnica treba redovno da konzumira:
- Povrće i voće svih boja – idealno pet porcija dnevno.
- Integralne žitarice – poput ovsenih pahuljica, integralnog hljeba, smeđeg pirinča.
- Mliječne proizvode – sa niskim procentom masti, radi unosa kalcijuma i proteina.
- Nemasan izvor proteina – piletina, riba sa niskim sadržajem žive (npr. losos), jaja, mahunarke.
- Zdrave masti – maslinovo ulje, orasi, avokado.
Važno je izbjegavati:
- Alkohol – nema bezbjedne doze u trudnoći.
- Previše kofeina – preporučuje se najviše 200 mg dnevno (otprilike 1 šolja jake kafe).
- Sirove i nepasterizovane proizvode – zbog rizika od infekcija (listerija, toksoplazmoza).
- Industrijski obrađenu hranu bogatu šećerom i trans mastima.
Dodaci ishrani, poput prenatalnih multivitamina, preporučuju se svim trudnicama, naročito za unos folne kiseline i gvožđa. Međutim, oni nikako ne bi trebalo da zamjene uravnoteženu i raznovrsnu ishranu.
Ishrana u trudnoći nije vrijeme za restrikcije, ali ni za prekomjerno uživanje. Pravilnim izborima hrana postaje saveznik u očuvanju zdravlja, donoseći dobrobit kako majci, tako i novom životu koji raste u njoj.
