Često otkrijem neko jelo kod drugih food blogera, neko me motiviše da napravim ili probam nešto što možda inače ne bih.
Danas vam predstavljamo Željku Stajanović. Po zanimanju je psiholog. Željka ističe da je uvijek raduje razgovor sa zanimljivim i dobrim ljudima. U nastavku teksta donosimo vam zanimljive savjete za sve majke i trudnice.
Prije svega nam se predstavite, recite nešto više o sebi?
Zovem se Željka Stojanović, po zanimanju sam psiholog, ali nažalost, ne radim u struci. Rođena sam u Bosanskom Petrovcu, trenutno živim u Banjoj Luci. Zaljubljena sam u hranu, kuvanje, knjige, filmove, muziku, prirodu…Volim da probavam nove stvari, posjećujem nova mjesta kad god imam priliku, da doživim i iskusim nešto drugačije. Raduje me uvijek razgovor sa zanimljivim i dobrim ljudima. Neka ovo bude nešto osnovno, do sad sam izbjegavala da pričam na mrežama o sebi.
Kako i kada se javila ljubav prema kuhanju?
Ja se, za razliku od mnogih mojih kolega koji imaju profile nisam interesovala za kuhinju od malena. Uvijek je postojala ta neka želja da naučim kuvati, ali sve je ostajalo samo na tome. Nije bio pravi momenat, ili želja nije bila dovoljno jaka.
Pravila sam neka osnovna, jednostavnija jela, ali tek prije nekih 7,8 godina se zaista desila, hajmo reći, prava ljubav i istinski interes. Samo me odjednom nešto pokrenulo i sa svakim novim jelom koje napravim je entuzijazam rastao. Zaljubila sam se u kuvanje i od tad sam probala mnogo novih recepata, kombinacija koje su mi prije bile nezamislive. Mislim da sam od tad mnogo napredovala i tek ću.
Gdje nalazite svakodnevnu inspiraciju?
Kada postoji ljubav i istinski interes za nešto, onda vam bukvalno sve može biti inspiracija. Često otkrijem neko jelo kod drugih food blogera, neko me motiviše da napravim ili probam nešto što možda inače ne bih. Ovaj profil me uvijek pokreće, kreativni ljudi i ljudi koji dijele moju strast prema hrani su mi jedna od najvećih inspiracija.
Koja jela najčešće pravite, da li se fokusirate na tradicionalno, moderno ili pomalo od svega?
Moj profil je bukvalno spoj nespojivog, jer ja kuvam i jedem bukvalno sve. Ima tu za svakog ponešto, od zdrave, manje zdrave hrane, jednostavnijih, komplikovanijih jela…Obožavam tradicionalna jela, to je posebna ljubav. Isto tako volim da isprobavam uvijek nešto novo, da zavirim u svjetske kuhinje jer preko hrane na neki način putujem na mjesta koja možda nikad u životu neću posjetiti.
To me pokreće, srećna sam uvijek kada napravim neko novo jelo, probam neobičnu kombinaciju okusa. Mislim da će mi jedan život biti malo za sve što želim okusiti i napraviti. Poštujem tradiciju, ne zaboravljam naša jela, ali isto tako sam otvorena da nepce obradujem i nekim modernijim okusima i kombinacijama.
Šta je za Vas najvažnije kada kuhate?
Mene kuvanje na neki način smiruje i volim kad sam sama dok to radim. Ne volim haos i buku, to me ometa jer se onda ne mogu skoncentrisati. Kada pravim nešto po 1. put onda mi je bitna posvećenost tome. Često mi se desi da nešto hoću samo da napravim, da odradim posao, natjeram se na to i ne bude nekako kako sam zamislila ili ok. Jelo kao da to prepozna i upije osjećaje i namjere koje unosim u njega.
Da li vi imate omiljenu slasticu?
Mogu reći da sam luda za slatkim i obožavam da pravim torte i kolače, prvo sam to i počela praviti, pa tek onda slana jela. Ne mogu baš da izdvojim jednu omiljenu poslasticu, ali recimo da sam na cheesecake posebno slaba.
Začin ili dodatak koji jednostavno morate dodati u gotovo sva jela?
Ne postoji nešto što dodajem u sva jela jer začine kombinujem sa ostatkom namirnica. Svaki začin ima svoju svrhu. Ne volim pretjerivati s njima, vrlo često samo so koristim, pogotovo kad pravim jednostavna ili tradicionalna jela.
Imate li neku poruku za naše čitaoce?
Kada je riječ o kuvanju i hrani onda bih svakom kod koga postoji želja da proba ili nauči poručila da pokuša. Nikad ne znamo u kom smjeru će se to razviti, možda vam se čini da je nešto teško ili komplikovano, ali ako postoji želja nije. I sama sam se iznenadila kad sam ušla u to sve da mi dobro ide, a do tad su mi pojam bile neke stvari. I da, ne bojte se novih jela i okusa, život toliko toga nudi da je šteta protraćiti ga na par istih jela.
Dajte šansu, mozak voli kad ga s vremena na vrijeme iznenadimo i izbacimo iz rutine. A ako kojim slučajem kuvate, a razmišljate o otvaranju profila, samo krenite. Ostalo će se sve razvijati u hodu. Ako čekate da budete potpuno spremni na nešto, to se nikad neće desiti. Krenite nespremni. I budite svoji i ono što jeste, šta god radili.
