Dohrana bez stresa: kako od prvog zalogaja graditi zdrav odnos prema hrani?
Intervju: Gordana Šimić, magistra farmacije i specijalista nutricionizma
Dohrana je jedan od prvih velikih koraka u roditeljstvu – korak koji sa sobom nosi mnogo pitanja, dilema, ali i potencijal za predivne zajedničke trenutke. Iako se često doživljava kao period pun pravila, briga i straha da beba ne jede „dovoljno”, dohrana zapravo može biti vrijeme igre, istraživanja i stvaranja zdravog odnosa prema hrani od samog početka. U ovom intervjuu razgovaramo s Gordanom Šimić, magistricom farmacije i specijalisticom nutricionizma, koja se posljednjih godina posebno posvetila ishrani beba i male djece. Kroz svoje bogato stručno iskustvo i edukativnu platformu NutriKID, Gordana pomaže roditeljima da dohranu dožive bez pritiska, uz povjerenje u dijete i razumijevanje njegovih razvojnih potreba. U nastavku intervjua otkriva kako prepoznati znakove spremnosti za dohranu, zašto je nered za stolom zapravo dobar znak, kako razlikovati gag refleks od gušenja te na koji način roditelji mogu smanjiti stres i uživati u ovom važnom periodu – od prvog zalogaja.
Roditelj: Dohrana se često doživljava kao stresan period za roditelje. Kako možemo taj proces transformirati u vrijeme radosti i istraživanja?
GORDANA: Za roditelje kojima je to prvo dete očekivana je određena doza stresa jer žele da nahrane svoje dete, a niko im nije objasnio kako, niti šta je zaista važno. Roditelje dočeka veliki broj različitih pravila (uglavnom zastarelih) šta, kada i kako uvoditi od hrane pa im ovo stvara dodatni stres, pitajući se da li će sve moći da ispoštuju. Možda najveći stres izaziva količina (ne)pojedene hrane jer tada svaki roditelj brine da li će beba adekvatno napredovati. Ali količina hrane ne bi trebala da bude toliki razlog za brigu. Kada pomerimo fokus sa količine na iskustvo hranjenja dobijamo potpuno drugačije iskustvo dohrane, opuštenije. Dohrana je proces učenja i istraživanja – za bebu i za roditelje. Uz realna očekivanja i poverenje u bebu, stres se prirodno smanjuje, a ostaje prostor za igru, istraživanje i povezanost za vreme obroka. Dati bebi puno različite, bezbedno pripremljene hrane da samostalno istražuje je ustvari put kojim želimo da idemo, bez previše brige šta i koliko je beba pojela.
Roditelj: Kada je zapravo „pravo vrijeme“ da beba počne istraživati hranu i koji su znakovi spremnosti?
GORDANA: Pravo vreme je onda kada je beba razvojno spremna, a ne kada ima određeni broj meseci. Beba koja može da sedi uspravno u stolici za hranjenje, koja stabilno drži glavu i koja rukama može hranu ili kašičicu prineti ustima je beba spremna za dohranu. Prethodno nabrojani su najvažniji znakovi, osim toga tu je i bebina zainteresovanost za hranu – gledanje, mljackanje i pružanje rukica ka hrani dok roditelji jedu.
Danas imamo dokaze da sa dohranom ne treba početi pre 4. i ne posle 6. meseca , većina beba je ipak razvojno spremna bliže 6om mesecu te preporuke kažu da se otprilike tada i počne.
Roditelj: Zašto je važno dopustiti djetetu da hranu dodiruje, gnječi i pravi nered?
GORDANA: Zato što bebe uče kroz sva čula. Dodir, miris, tekstura i čak nered deo su senzornog učenja i razvoja odnosa prema hrani. Slično kao i sa količinom hrane, fokus treba pomeriti sa toga da beba po svaku cenu bude nahranjena na dodirvanje, istraživanje i upoznavanje hrane uopšte.
Roditelj: Kako samostalno uzimanje hrane utječe na senzorni razvoj i kasnije navike?
GORDANA: Kada beba sama upravlja hranjenjem ona razvija koordinaciju oko-ruka-usta, oralno-motoričke veštine, stiče potpuni senzorni doživljaj koji hrana pruža i dobija dozvolu da se vodi unutrašnjim osjećajem gladi i sitosti.
Bebe i deca se ponekad plaše nove i drugačije hrane. Zato hranu koju beba pipa rukama i sama svojevoljno stavlja u usta postaje poznata hrana, poznata hrana vremenom postaje hrana koju beba voli.
Kada mi isključivo hranimo bebu i ne dopuštamo ovakvo istraživanje, beba pre ili kasnije počinje da odbija hranu ili obroci postaju teški i stresni. Zato je veoma važnu prepustiti hranjenje bebama već u prvim mesecima.
Roditelj: Koje su „najzabavnije“ namirnice za bebu početnika?
GORDANA: Bebe manje više prihvataju većinu hrane koju im ponudimo, izbirljivost najčešće nastaje u kasnijem uzrastu. Kada su veoma male bebe u pitanju, odnosno na početku dohrane, mnogo je važnije misliti o tome kog su oblika i kako su pripremljene te namirnice.
Hrana koja je mekana, lako se drži i različitih je boja odlična je kao izbor prve hrane.
Ovde spadaju: kuvani batat, krompir, bundeva, jabuka dobro skuvana brokula, komad mekanog avokada, pa čak i veoma mekano meso.
Različite boje i teksture dodatno potiču interes i radoznalost.
Roditelj: Kako razlikovati gag refleks od gušenja i kako se riješiti straha?
GORDANA: Gag refleks izgleda kao nagon za povraćanjem i često dolazi uz posledično iskašljavanje hranje napolje. Iako ga definitivno nije lepo videti ipak ovaj refleks (kao i mnogi drugi) je zaštitni. On služi upravo tome, da izbaci hranu koju je mozak registrovao kao potencijalno opasnu.
Gušenje je mnogo opasnije, ono je tiho, beba je uspaničenog pogleda i ovde moramo hitno intervenisati i izbaciti napolje ono što je zalutalo u dušnik.
Straha se verovatno ne možemo u potpunosti rešiti, ali ga možemo smanjiti. Pre svega važno je znati upravo ovo, koja je razlika između gaga i gušenja kako bi izbegli bespotrebnu paniku i ‘’spašavanje’’ deteta onda kada samo može hranu da izbaci napolje.
Strah može umanjiti i naša sigurnost u ono što nudimo bebi, odnosno saznanje da smo ponudili bezbedno pripremljenu namirnicu. Želimo da izbegnemo preterano tvrde i okrugle namirnice koje lako mogu da zapadnu gde ne treba.
Takođe, bezbedno okruženje za vreme jela dodatno smanjuje rizik za zagrcnjavanjem – ovo znači da se bebe hrane u hranilici i dok su mirne, nema trčanja sa hranom u ruci, hranjenja u kolima, pa čak ni u kolicima.
Roditelj: Kako pripremiti nutritivno bogate obroke bez sati u kuhinji?
GORDANA: Nutritivno bogati obroci zaista ne moraju da budu prekomplikovani. Najčešće nam za jedan balansiran obrok treba neka žitarica, voće ili povrće, izvor kvalitetnih proteina i kvalitetne masnoće, to ne mora biti recept za koji nam trebaju sati.
Ono što može olakšati pripremu obroka mamama jeste dobro opremljena ostava i zamrzivač – tako da mogu na brzinu sastaviti nešto bez dodatnog odlaska u radnju. Kuvanje većih količina i zamrzavanje obroka može dodatno pomoći.
Kada su bebe u pitanju, mamama savetujem da kuvaju zdrave porodične obroke iz kojih će izdvojiti deo za bebu pre nego što hranu posole ili začine. Na ovaj način nema pripremanja hrane samo za bebu i ponovno kuvanje za sve druge ukućane.
Roditelj: Što kada beba jedan dan voli brokulu, a drugi dan je odbija?
GORDANA: To je potpuno normalno – apetit i interes za hranu menjaju se iz dana u dan. Naš zadatak nije da bebu ubeđujemo ili nagovaramo da jede, već da joj hranu dosledno i bez pritiska nudimo.
U ishrani beba vodimo se principom podele odgovornosti: odgovornost roditelja je da pripremi kvalitetan obrok i ponudi ga u sigurnom i opuštenom okruženju, dok je bebina odgovornost da odluči da li će jesti, šta od ponuđenog i koliko. Upravo ovakav pristup postavlja temelje zdravog i opuštenog odnosa prema hrani.
Roditelj: Koja je Vaša najvažnija poruka mami koja brine da beba jede „premalo“?
GORDANA: Sve do prvog rođendana u bebinoj ishrani je najvažnije majčino mleko ili formula, sve dok beba ima redovne podoje ili flašice, teško da će biti gladna. Naravno, neka količina čvrste hrane treba da se pojede pre svega zbog mikronutrijenata (poput gvožđa) ali to ne mora da bude veća količina. Nekim bebama je zaista potrebno par zalogaja po obroku.
Moja poruka je da sve dok imamo ovu ‘zaštitnu mrežu’ mlečnih obroka, više radimo na sticanju veština žvakanja i samostalnog hranjenja. Kada beba postane veštija, ješće i više hrane.
Veliki broj beba odbija hranu i prema mišljenju majki jede ‘’premalo’’ , možda ovo saznanje da nisu same može da im pomogne.
