Montessori pedagogija već više od jednog stoljeća inspiriše roditelje i odgajatelje širom svijeta, nudeći djeci prostor da istražuju, griješe, uče i rastu u skladu sa svojim ritmom. O tome kako ovaj pristup izgleda u praksi, zašto ga roditelji sve više prepoznaju kao dragocjen način podrške djetetu te kako i sami mogu unijeti Montessori principe u svakodnevni život – razgovarali smo s Anjom Vasović, učiteljicom, edukatoricom i osnivačicom popularnih Montessori radionica za djecu i roditelje. Anja kroz svoj rad i društvene mreže nesebično dijeli znanje o tome kako potaknuti dječju samostalnost, pažnju i ljubav prema učenju – još od najranije dobi.
Za početak, možete li se predstaviti? Kako je izgledao vaš profesionalni put i šta vas je posebno privuklo Montessori pedagogiji?
Završila sam Učiteljski fakultet u Beogradu i master na temu Montesori pedagogije. Pored toga, prošla sam mnoge formalne edukacije od kojih je najvažnija AMI internacionalna obuka za primenu Montesori pristupa u vrtićima. Imala sam prilike da radim i u klasičnom i u Montesori vrtiću. Izabrala sam da se bavim Montesori pristupom zato što sam imala prilike u inostranstvu da vidim kako izgledaju ti vrtići, kakva je divna atmosfera i koliko se podstiče dečija radoznalost i uživanje u svemu što rade. Takav sjaj dečijih očiju želim da postignem i ovde, prenoseći svoje znanje i iskustvo roditeljima.
Šta zapravo čini Montessori pristup drugačijim od klasičnog načina rada s djecom? Koje su njegove ključne vrijednosti?
Poštovanje deteta – vaspitači prolaze trening na kome uče i vežbaju upravo to. Nećete verovati ali ume da bude izazovno jer ne odrastaju svi sa tim osećajem pa treba da nauče da sa drugima i sa decom tako postupaju. To je jedan nivo iznad svega na šta smo navikli.
Podsticanje samostalnosti – jedan od najpoznatijih citata Marije Montessori je „Pomozi mi da uradim sam“ na osnovu koga je formirala ceo koncept vaspitanja. Uređenje prostora je takvo da podržava dečiju samostalnost (sve je u visini dece i dostupno njima), vaspitači ne rade stvari umesto dece i igre su takve da podstiču decu da mogu da rade sami i u društvu druge dece. Da nisu zavisni od odraslih. Podrazumeva se da je vaspitač uvek tu ali je jako važno da deca nisu zavisna od njega pa čak ni da im doda neku igračku. U klasičnim vrtićima često možemo videti police sa igračkama koje su do plafona i samim tim i vaspitači nekad jedva dohvate igračke.
Različiti uzrasti – u jednoj grupi su deca 1,5 do 3 godine a u drugoj su deca od 3 do 6 godina. Postoje delovi dana kada su deca u svojim sobama i bave se aktivnostima a postoje i delovi dana kada su svi zajedno i obavljaju različite aktivnosti. Tada mlađa deca uče od starije a starija deca uvežbavaju svoje sposobnosti dok pokazuju mlađoj deci.
Unapred pripremljene igre – vaspitači posmatraju decu i na osnovu njihovih interesovanja i potreba, kao i uzrasta na kom su, pripremaju igre. Deca onda slobodno biraju čime će se baviti i ne rade sva deca istu igru u isto vreme.
Praktičan život – deca imaju priliku da vežbaju svakodnevne aktivnosti kao što su obuvanje, slaganje odeće, zakopčavanje, brisanje mrva, sadnja cveća, pranje veša, postavljanje stola, vraćanje igračaka na mesto, pomaganje drugoj deci itd.
U klasičnim vrtićima često imamo spremačicu koja obavi svoj posao kao što je postavljanje i pospremanje stola dok u Montesori vrtiću deca imaju priliku da učestvuju u svemu tome. Tako deca uče da preuzimaju odgovornost za sebe, kada nauče da za sobom pospreme. Nije važno ni da sve bude savršeno nego da deca imaju priliku da rade sve i da usavršavaju svoje veštine.
Kako izgledaju vaše Montessori radionice? Možete li opisati atmosferu, materijale i način na koji djeca uče kroz njih?
Montesori radionice pravim za decu različitih uzrasta. Najčešće su to grupe za decu od 1 do 3 godine i 3-6 god. Uvek pripremam materijale u odnosu na aktuelnu temu (sada su jesenje ali može biti i neki praznik aktuelan) i u odnosu na uzrast dece. Volim da roditelji budu zajedno sa decom jer dok deca rade, sa roditeljima razmenim iskustvo i dajem im savete, uvek ima nešto korisno da se čuje. Radionice često držim zajedno sa prijateljicom Tamarom, majkom i preduzetnicom koja stoji iza brenda Bubba igračke. Ona je takodje završila obuke za Montesori pristup i primenjuje ga sa svojom decom. Uvek ispričamo osnove Montesori prtistupa ukratko i damo smernice kako se prilagodjava deci okruženje, a zatim pokazujemo aktivnosti koje smo pripremile i deca ih rade sat vremena ili duže, zavisi koliko traje radionica. Na kraju radionice roditelji imaju priliku da vide materijale za decu koje ja pravim i koje mogu da kupe na licu mesta. Na narednoj radionici to će biti kartoni rutine kao i kartice za razvoj govora, pošto je radionca za decu do 3 godine. Starijim uzrastima predstavljam radne listove.
Deca rade aktivnosti koje podstiču vežbanje pažnje, fokusa, fine motorike, koje razvijaju govor, koordinaciju oka i ruke, preciznosti…
Mnogi roditelji pitaju: „Da li je moje dijete dovoljno malo/veliko za Montessori?“. Kojoj dobnoj skupini su radionice namijenjene i kada je idealno početi?
Montesori pedagogija podržava dečiji razvoj od rođenja. Postoje materijali koji su deci zabavni i koji ih podstiču da se razvijaju kao bebe pa kroz sve godine do kraja puberteta. U našim krajevima primenjuje se samo u vrtićima. Na mom instagram profilu @anja.montesori često pričam o ravoju dece do prvih godinu dana, a za uzraste od prve godine držim radionice. Pored toga, imam i online edukacije za svaki uzrast. Dakle, moje radionice su za uraste od 1 do 6 godina.
U Montessori pristupu često se spominje pojam slobodna aktivnost. Kako se postiže balans između slobode i postavljenih granica?
U Montessori vrtićima postoje jasna pravila ponašanja. Deci je dozvoljena svaka aktivnost ukoliko ne ugrožavaju sebe ili druge ili okruženje. To znači da imaju slobodu da odmore kada im se odmara, mogu da rade aktivnosti koje žele, odnosno biraju aktivnosti koje su slobodne. Postoji samo jedan primerak svake igre i ako je neko drugo dete uzelo određenu igru (ako je u pitanju igra za jedno dete), onda druga deca mogu da izaberu neku drugu igru, dok njihova željena igra ne bude vraćena na mesto. Igre koje su na policama (na svom mestu) znači da su dostupne za decu. Deca imaju slobodu izbora i slobodu ponašanja unutar postavljenih pravila i veoma lako to prihvataju.
Zatim, deca brzo usvajaju pravilo da svaka igra počinje tako što je uzimaju sa police i završava se kada je vrate na mesto onako kako je stajalo. Mnoge majke me pitaju kako to da nauče decu kod kuće i rado dajem individualne savete, samo je potrebno da mi se jave na instagramu ili na tiktoku.
Kako roditelji mogu kod kuće primijeniti neke Montessori principe bez posebne opreme? Možete li navesti nekoliko jednostavnih primjera?
Upravo o tome godinama pričam na društvenim mrežama kao i na mojim online edukacijama. Na samim edukacijama postoje video tutorijali kako se neke aktivnosti pokazuju deci i zašto su one važne, za svaki uzrast od 1 do 6 god. Za sve te aktivnosti nije potrebna nikakva kupovina.
Navešću neke primere po uzrastima:
Bebe – Roditelji mogu smanjiti buku u bebinom okruženju. Ne mora se konstantno čuti muzika, može samo povremeno. Možemo smanjiti vizuelnu stimulaciju jer bebama može biti previše ako im dajemo nekoliko igračaka u isto vreme. U ovom slučaju važi pravilo „manje je više“. Postoje i visilice i kartice za bebe koje se veoma lako mogu napraviti kod kuće.
Deca 1-3 god. – uključivati ih što više u svakodnevni život. Davati im male zadatke koji nama ne znače mnogo ali njima znače. Recimo, dete koje je prohodalo može da nam donese jastuk da stavimo na mesto. Može da stavi svoje patike na policu. Može da pere povrće. Može da uči kako se brišu mrvice sa malom metlicom.
Deca 3-6 god. – oni već mogu da se uključuju u razne kućne poslove i treba da ih uključujemo kad god to možemo. U raspremanje kuće, kuvanje ručka, pravljenje kolača, brisanje prašine. Četvorogodišnje dete može da opere krompir ili da obriše mrve sa stola.
Koje benefite ste najčešće primijetili kod djece koja redovno pohađaju Montessori radionice — u ponašanju, koncentraciji, samostalnosti?
Dete čim dobije mogućnost da usavršava svoje veštine, postaje spretnije i bolje se snalazi. Ništa se ne menja odjednom ali uz vežbanje se primećuje napredak. Majke koje duže vreme dolaze na radionice i koje primenjuju to i kod kuće, kažu da su deca spretnija i da im je samopouzdanje veće jer učestvuju u aktivnostima koje roditelji obavljaju. Majke koje su bile na mojim online edukacijama (a nisu dolazile na radionice jer žive u inostranstvu), primećuju fin napredak kod svoje dece jer su radile sa njima i primenjivale savete sa edukacija.
Ako roditelji razmišljaju da se uključe u vaše radionice, šta je ono najvažnije što bi trebali znati prije dolaska?
Deca će da uživaju, oni će dobiti personalizovane savete za svoje dete i razmeniće iskustvo sa drugim roditeljima. Na kraju radionica dobijaju i dodatne ideje za dečije aktivnosti kod kuće. Radionice su jednom mesečno, povoljne su i roditelji nisu u obavezi da dolaze na svaku.
