Marija Gaćeša: Biti majka pet djevojčica je nevjerovatno iskustvo

Majka pet kćeri, a od toga rođene četvorke

Majka četvorki – izraz koji odražava hrabrost, ljubav i nevjerojatnu snagu žene koja se suočava s jedinstvenim izazovom odgajanja četvero djece istovremeno. Biti majka četvorki zahtijeva iznimnu organizaciju, strpljenje i predanost, ali isto tako nosi i beskrajnu sreću, radost i ispunjenje. Majka četvorki se suočava s posebnim izazovima i privilegijama. Svaki dan je ispunjen obavezama koje se pomno koordiniraju kako bi se zadovoljile potrebe i brige četvero djece istovremeno. Tome dodajmo i petu koja nije mnogo starija tako da imamo skoro pa petorke. Njihova hrabrost i predanost su izvor inspiracije, dok su ljubav i pažnja koje pružaju svojim četverostrukim blagoslovima nevjerojatne. Mi smo razgovarali sa mamom Marijom Gačešom koja je mama pet djevojčica.

Predstavite nam se kao i svoju porodicu.

Ja sam Marija Gaćeša imama 28 godina iz Beograda, i  majka sam pet ćerki.  Majka sam Iskre 3,5god, Iris, Inde, Irine i Ine od 14 meseci, odnosno korigovanih 11m.Mame koje imaju prevremeno rodjenu decu znaju sta je korigovani uzrast, za mame koje su imale srece da ne saznaju to je period koji se oduzima od rodjenja do termina kad su trebale da budu rodjene.  I supruga sam Djordja(45g).

Biti majka je veliki izazov, a kako je biti majka 5 djevojčica?

Biti roditelj u ovim ludim vremenima je jako teško.  Jer ni sama nisam sigurna po nekad šta je ispravno. Bebe za sad nisu zahtevne u odnosu na Iskru.  Iskra je prava devojcica, kako za sebe kaze smizla. Sad je u fazonu frizura, šnalica, haljinica, torbica, nakita i to što šarenije.  Svakog dana ima po milion pitanja na koje zahteva odgovor, tako da je biti mama odlična stvar jer učim uz njih. Dok je bebama samo bitno da su suve i site, to je jedini njihov zahtev za sad.

Kako je organiziran Vaš dan?

Sad trenutno nikako nismo organizovani jer smo na “godišnjem odmoru”. Iako smo pravili planove pre polaska na put, ništa nismo ispoštovali.  Kod kuće je drugačije, poštuje se satnica.  Ujutru ih pustimo malo da odspavaju, kako bi smo i mi malo odmorili, potom ustajemo suprug ili ja, zavisi na koga je red taj dan, bebe se presvlače, doručkuju, budimo Iskru, pripremam doručak za nas i Iskru (vozim Iskru u vrtić, ako ide, mada više ne ide nego što ide), odlazak u prodavnicu, dogovor za ručak, površinsko sredjivanje kuće samo da se ne vidi haos,dolazi vreme za užinu, do tad su kakile, tako da je bilo još jedno presvlačenje, nakon užine je spavanje, Djole odlazi da završi svoj posao, ja kuvam ručak, pakujem veš, punim mašinu ,nastavljam sredjivanje kuće i pretvaram se u hobotnicu. Nakon budjenja je ručak i obavezan odlazak u šetnju, povratak kući, kupanje , večera i spavanje, a u medjuvremenu je vežbanje, jer svaki trenutak slobodnog vremena koristimo da vežbamo bebe. Uspavljujemo i Iskru tako što joj čitamo, .Naravno tu je i Iskra kojoj moramo da se posvetimo, podjednako, ako ne i više nego bebama, jer je sad u takvom periodu odrastanja da je sve interesuje.

Roditeljstvo je samo po sebi zahtijevno, da li je Vama potrebna pomoć kad je u pitanju odgoj?

Kao što sam već rekla – Biti roditelj u ovim ludim vremenima je jako teško i da ni sama ne znam šta je po nekad ispravno zato tu imam ne izmernu podrušku supruga. Zbog naše razlike u godinama (17 godina je stariji od mene) gotovo da smo odrastali u dva različita vremena, ja sam odrasla na selu, on u gradu, ja sam odrasla u Srbiji, on u Hrvatskoj i tu imali različita iskustva, ali ono što je definitivno je da kako god da ih odgajamo, njihovo vreme će da nosi nešto drugo.  A oboje se trudimo da ih odgajimo tako kako smo mi odrasli, što manje telefona, tableta, a što više igre u dvorištu.  A što se materijalne strane tiče, to je pravi izazov.

Koliko je suprug uključen i koliko je to važno po Vešm mišljenju?

Dete je plod ljubavi dvoje ljudi, zar ne? ( željeno dete).Onda je to nekako i normalo da oboje budemo uključeni ravnopravno u sve vezano da našu decu. Djole je to već do sad nekoliko puta ponovio -” zajedno smo uživali u pravljenju dece, zajedno uživamo i u odgajanju, koliko god to zna da bude teško” . I on je uključen 100% u sve i nema podele poslova, svi radimo sve.  Postoje poslovi koje manje voli da radi, pa sam tu da izadjem u susret da ja odradim. Tu smo da se dopunjujemo.  Jer jedno drugom smo najveća podrška.Moje misljenje: Svaka država bi trebala očevima da da po 2-3 meseca po plaćenog odsustva radi pomoći majici- suprugi bez obzira na to koliko je dece rodila u tom porodjaju.Jer treba da joj se nadje, da pripomogne, da razume kroz šta žena prolazi,hormoni, šta su grčevi, da ostane budan, da pomogne pri dojenju, jer kad si nov u tom najvaznijem poslu u životu nije ni malo lako . Još ako znamo da je koža na kožu odnosno beba na tatu izuzetno dobro za razvijanje bebinog mozgica, zašto bi smo im to uskratili.

Koje vrijednosti ćete prenjeti svojoj djeci?

Mislim da je najbitnije da budu svoji.  Da se ne obaziru na tudja mišljenja, jer nikada neće moći da ugode svima, to je ono što sam ja tek skoro naučila.  Volela bih kad bi od nas “pokupile” da budu iskrene, direktne, vredne,poštene i to im je sasvim dovoljno da uspeju u životu.

Šta Vas motivira da budete pozitivni i šta Vas najviše inspiriše kod Vaše djece?

Uh, ja sam pesimista, koji uči iz dana u dan da bude optimista. Emotivac sam… To prepisujem horoskopu. Kada ti se dese 4 ekstrmno ne zrele bebe onda te raduju sitnce.  Okretanje na stomak, sedenje, puzanje, mama, tata, otvorena šaka.  A kada ti se desi da ti za dete daju najtežu dijagnozu na mozgu, onda zaboraviš na sve što ti je nekad bilo bitno, onda se raduješ svakom novom danu, onda tek shvatiš koliko *si glup* sve što je ranije bilo bitno je ustvari ne bitno. I da zapravo sitnice život znače.  I u njima nadjes ne presušan izvor energije i sreće i umora. 

Kad te te mile oči pune ljubavi i toplote pogledaju, kada te te malene ruke dodirnu zaboraviš sve što je bilo teško tog dana, a kad ti kaže mama…

Kako su povezani među sobom, a koliko su na Vas orijentisani?

Rekla bih da su u poslednjih 2 meseca počele da primećuju jedna drugu. Sad izgleda da medjusobno komuniciranju na samo njima poznatom jeziku. Deluje i često kao da se svadjaju.  I to je prezanimljivo. Zna se već ko je vodja bande. Na nas odreaguju kako kad, uglavnom nam se raduju i sa osmehom su kad nas vide. Ali zato Iskru kad vide ozare se.

Poručite nešto našim čitateljima.

Verujte u čuda i ne odustajte. Volite, jer najlepše je voleti i biti voljen.  Budute otvoreni da date, jer tako ćete jedino dobiti. 

POVEZANI ČLANCI

Zadnje objave