Anksioznost se kod djece može javiti iz više razloga. U pitanju može biti genetika, hemija u mozgu, situacije u životu, ili stečeno iskustvo.
Ono što imaju zajedničko je da djeca osjete potrebu da kontrolišu sve što im se desi. Nekad je to nemoguće. Niti jedan roditelj ne želi vidjeti da se dijete bori s anksioznošću. Iz tog razloga, voljni su učiniti sve da im pomognu. Najbolje što možete učiniti je da ih naučite da „tolerišu“ anksioznost, tj. da je kontrolišu.
Ne zanemarujte njihovu anksioznost
Pretežno postoji iz straha, koji može biti racionalan ili iracionalan, ali je strah u svakom slučaju. Roditelji to ne smiju zanemariti, već iskoristiti kao priliku da nauče djecu kako da se nose s takvim osjećajem. Nešto što moraju naučiti je kako da ne budu konstantno bombardovani anksioznim osjećajem. Pričajte o anksioznosti, recite im da moraju biti hrabri da bi prebrodili anksioznost.
Istaknite šta mogu kontrolisati
Malo je stvari u životu koje se mogu kontrolisati. Ponekad se dijete svakodnevno bori s anksioznim osjećajima. Ono što možemo kontrolisati je:
- Ono što jedemo
- Obratiti pažnju na disanje
- Količinu sna
- Vježbanje
Takve jednostavne stvari se mogu kontrolisati, ali očekivati kontrolu nad bilo čim drugim u životu samo će probuditi još anksioznosti.
Pričajte o onom što se ne može kontrolisati
Previše je varijabli u životu da biste mogli sve kontrolisati i zbog toga je vrlo bitno da vodite konverzaciju o tome šta se ne može kontrolisati, da objasnite djetetu da je to tako za svakoga i da je to normalno.
