Psihofizička priprema obuhvata kombinaciju edukacije, vežbi disanja, tehnika opuštanja, pravilnog pokreta i položaja.
Intervju: Kristina Mitrović, ginekološko-akušerska sestra – babica
Kristina Mitrović, rođena u Beogradu, ginekološko-akušerska sestra – babica, sa više od deset godina iskustva rada u bolnici za ginekologiju i akušerstvo, svakodnevno pruža stručnu podršku trudnicama i porodiljama. Posljednjih godinu dana posebno se posvetila psihofizičkoj pripremi trudnica, kroz koju žene uče kako da bolje razumiju svoje tijelo, upravljaju stresom i bolom, te se pripreme za porođaj na siguran i smiren način. U ovom intervjuu Kristina govori o važnosti pripreme, najčešćim zabludama, tehnikama koje primjenjuje, ali i o ulozi partnera u ovom važnom procesu.
Šta podrazumijeva psihofizička priprema za trudnice i zašto je važna u procesu pripreme za porod?
Psihofizička priprema obuhvata kombinaciju edukacije, vežbi disanja, tehnika opuštanja, pravilnog pokreta i položaja, kao i praktičnih saveta koji ženi pomažu da bolje razume šta je očekuje tokom porođaja. Ona ne priprema samo telo, već i um. Smanjuje strah, jača samopouzdanje i pomaže da aktivno učestvuje u svom porođajnom procesu.
Ovakva priprema je važna jer omogućava ženi da uđe u porodilište informisana, smirenija i fizički spremnija. Uči kako da se nosi sa kontrakcijama, kako da pravilno diše, opušta mišiće i zauzme položaje koji olakšavaju tok porođaja. Sve to zajedno doprinosi pozitivnijem iskustvu, boljoj kontroli bola i lakšem oporavku nakon porođaja.
Koje su najčešće zablude koje trudnice imaju kada je riječ o pripremi za porod?
Jedna od najčešćih zabluda je da je priprema za porođaj „nepotrebna“ ili da će se žena „snaći kada dođe trenutak“. Mnoge trudnice misle da je dovoljno samo odgledati par videa ili pročitati tekstove, ali prava priprema podrazumeva vođeno učenje, praktikovanje tehnika i razumevanje celog procesa porođaja. Druga česta zabluda je da se priprema odnosi samo na disanje. Iako je pravilno disanje važan deo, psihofizičke pripreme obuhvataju mnogo više, položaje koji olakšavaju kontrakcije, tehnike opuštanja, rad na smanjenju straha, upoznavanje sa fazama porođaja i načinima kad žena može aktivno da utiče na tok porođaja. Tu je i zabluda da priprema „garantuje lak porođaj“. Priprema ne može da utiče na sve medicinske faktore, ali može ogromno da utiče na to kako žena doživljava porođaj, kako se nosi sa bolom i koliko samopouzdano ulazi u sam proces.
Kako izgledaju vaši programi pripreme – koje tehnike i vježbe obuhvataju i kako pomažu tokom porođaja?
Moj program psihofizičke pripreme je osmišljen tako da trudnici pruži sve ono što joj je zaista potrebno pred porođaj – i fizički i mentalno. U svom radu kombinujem vežbe za pokretljivost i snagu, tehnike disanja, položaje koji olakšavaju kontrakcije i pomažu bebi da zauzme optimalan položaj, kao i tehnike opuštanja koje umanjuju napetost i strah.
Posebno se bavim pravilnim disanjem tokom kontrakcija, učenjem kako da telo prati ritam porođaja, ali i objašnjavanjem faza porođaja kako bi žena stekla sigurnost i jasnoću. Sve vežbe uvek prilagođavam trimestru, njenom opštem stanju i tegobama koje ima.
Moj cilj je da žena u porođaj uđe što smirenija, pripremljenija i povezanija sa svojim telom, sa znanjem kako da sarađuje sa kontrakcijama, kako da prepozna šta joj prija i da zauzme položaje koji olakšavaju i ubrzavaju sam proces.
Kada je najbolje vrijeme da trudnica započne psihofizičku pripremu i koliko često bi trebala pohađati vježbe?
Najbolje vreme za početak psihofizičke pripreme je ulazak u treći trimestrar, od 28. nedelje i nadalje, kada telo prolazi kroz najintenzivnije promene i kada trudnica najjasnije oseća potrebe svog tela. To je period u kome priprema ima posebno veliki značaj, jer se tada uče tehnike disanja, položaji i načini opuštanja koji će joj direktno koristiti tokom porođaja. Priprema svakako može da počne i ranije, ali se pokazalo da je treći trimestrar najadekvatniji trenutak za početak rada. Što se tiče učestalosti, preporučujem vežbanje 2–3 puta nedeljno, jer kontinuitet omogućava da se tehnike prirodno usvoje i primene tokom porođaja.
Na temelju vašeg više od 10 godina iskustva u bolnici – koje situacije najčešće pokazuju koliko je priprema za porod važna?
Na osnovu mog više od desetogodišnjeg iskustva rada u bolnici, često sam primećivala koliko psihofizička priprema može da olakša porođaj. Najčešće situacije u kojima se to jasno vidi su kada žene koje su se pripremale znaju kako da dišu tokom kontrakcija, zauzmu odgovarajuće položaje i ostanu smirene i fokusirane. Takve trudnice bolje sarađuju sa svojim telom, pa sam proces porođaja često teče lakše i brže. Također, pripremljene žene su mnogo sigurnije u sebe, manje se plaše bola, bolje prepoznaju faze porođaja i brže se oporavljaju nakon njega. Sve ovo jasno pokazuje koliko je priprema važna, jer pomaže da žena aktivno učestvuje u svom porođaju, umesto da se oseća bespomoćno ili preplavljeno situacijom.
Kako psihološka priprema utiče na smanjenje straha i anksioznosti kod trudnica?
Psihološka priprema igra ključnu ulogu u smanjenju straha i anksioznosti kod trudnica. Kroz razgovore, edukaciju i vođene vežbe, trudnica uči šta može da očekuje tokom porođaja, kako da prepozna i kontroliše napetost u telu i kako da koristi tehnike disanja i opuštanja u momentima kontrakcija.Kada žena razume proces i ima tehnike i veštine koje može da primeni, strah postaje manji, a osećaj kontrole nad situacijom znatno veći. Psihološka priprema joj daje sigurnost, smirenost i poverenje u svoje telo, što direktno doprinosi pozitivnijem iskustvu porođaja.
Šta partneri mogu učiniti da podrže trudnicu i uključe se u proces pripreme?
Partneri imaju veoma važnu ulogu u pripremi trudnice i tokom samog porođaja. Oni mogu aktivno učestvovati tako što dolaze na pripremne časove, uče tehnike disanja i opuštanja zajedno sa trudnicom, i podržavaju je tokom vežbi kod kuće.
Takođe, partner može pružiti emocionalnu podršku, biti oslonac, ohrabriti trudnicu kada se pojave strahovi ili nesigurnost, i biti strpljiv tokom procesa učenja i pripreme. Kada partneri razumeju šta se dešava tokom porođaja i znaju kako mogu konkretno da pomognu, trudnica se oseća sigurnije, smirenije i spremnije da aktivno učestvuje u svom porođaju.
Koji su vaši savjeti trudnicama koje se prvi put susreću s porodom i osjećaju nesigurnost ili strah?
Moji saveti trudnicama koje se prvi put susreću sa porođajem i osećaju strah ili nesigurnost, su da pre svega veruju svom telu i procesu porođaja. Strah je potpuno normalan, ali kroz pripremu se može znatno smanjiti. Preporučujem da se informišu, uče tehnike disanja i opuštanja, i redovno vežbaju, jer to daje osećaj kontrole i sigurnosti. Takođe, važno je da razgovaraju sa partnerom ili podrškom koju imaju, i da ne oklevaju da postavljaju pitanja ili traže pomoć kada se pojavi nedoumica. Najvažnije je da prihvate da je porođaj prirodan proces, da svaka žena prolazi kroz svoje iskustvo i da je svaka trudnica dovoljno sposobna da se nosi sa njim, naročito uz dobru pripremu i podršku.
