Laži su odličane za izmicanje pred neugodnim razgovorima: na primer, kada svoje dete upitate da li je opralo zube, bacilo smeće, pospremilo igračke… Deca, zaista, ponekad lažu i nehotično.
Često puta će vaši najmlađi lagati kako bi zadobili odobravanje i ljubav ljudi koji ih okružuju. Laž je u tom slučaju samo pogrešno sredstvo brzog i jednostavnog impresioniranja okoline.
Negde oko treće godine detetovog života pojavljuje se laganje. Dete ne shvata šta je to laganje. Ono izgovaranje neistine ne shvata kao nešto loše sve dok mu to ne objasnimo. Deca pribegavaju laganju u strahu od kazne. Krivicu prebacuju na drugoga kako bi sebe spasili od kazne i time se „izvukli“, a ipak su napravili šta su hteli.
Laganje se jako često javlja kod fizički zlostavljane dece. Deca, da bi se izvukla od fizičkog kažnjavanja, lažu i time iskrivljuju istinu koja bi ih mogla stajati batina.
Definicija laži: Laži su svesni pogrešni iskazi kojima se postiče određeni cilj. Dete nije svesno laži. Za dete je laž samo blago krivljenje istine kako bi izbeglo kaznu. Velik je problem kad laž uzme maha u ranom dečijem dobu pa kad dete shvati da sa lažima može manipulisati okolinom.
Važno je znati: ako dete ohrabrujemo u njegovim lažima, ono će živeti u laži. Naučimo li dete da nam od samog početka može govoriti istinu, da ga volimo bez obzira na to kakva je ta istina, da je laž loša i da se njome samo stvaraju problemi, dete ćemo odgojiti u istinoljublju.
Izvor vijesti: Mamaibeba.rs
