Intervju: Tamara Obućina, babica
Tamara Obućina, iskusna babica sa dugogodišnjim iskustvom u medicinskoj struci, otvara svoje srce i iskustvo kako bi predstavila ključne aspekte porođaja i ulogu podrške koja okružuje majke tokom ovog čarobnog, ali često i izazovnog životnog trenutka. Kroz svoje riječi, Tamara nas vodi kroz dubine porođaja, oističući važnost pripreme, podrške partnera i prisustva dula. U nastavku pročitajte više.
Prema Vašem mišljenju, zašto svaka priča o porođaju počinje sa pojmom “strah”, zašto se uvijek ističe strah, kao da je to obavezno osjećanje svake trudnice? Koliko je bitna psihofizička priprema?
Nažalost, celo školovanje i babica i lekara se mnogo više bavi patologijama u porođaju nego samim fiziološkim porođajem. Tu kreće pripremanje nas medicinskih radnika na ono najgore u porođaju, a onda dođeš u sistem gde je posao kao na traci. U početku imaš želju da posetiš vreme ženama, da udeliš osmeh i toplu reč, ali tvoje okruženje je već izgubilo taj poriv i onda i tvoj pokušaju da uguše. To su ljudi koji jako dugo rade na jedan način i to je izuzetno teško promeniti. Mnoge stvari prihvatamo od koleginica i ne zapitamo se mnogo da li tako treba. Pokazalo se i da je strah najbolji način da kontrolišeš ljude i okolnosti. Svaku ženu koju napuniš strahom, ona će učiniti sve što ti kažeš. Zato je neverovatno bitna priprema trudnica. Moraju da znaju šta im se zapravo dešava sa telom i da znaju kada ih zastrašuju a kada govore istinu. Svaka žena koja se edukovala o porođaju je došla u porodilište sa mnogo manje straha i mnogo više sigurnosti u sebe i proces i lakše se izborila za sebe i svoje dete.
Da ne bi zanemarili tate, koji je njihov glavni zadatak tokom porođaja i tokom ženine trudnoće općenito?
Tate su jako bitne u ovoj priči. Oni bi trebalo da budu stena koja drži svoju buduću porodicu i brani je od „zla“, stoga je i njihova edukacija bitna, kao i to da budu uključeni u proces trudnoće i porođaja. Poručujem tatama da budu ti na koji će se žena osloniti i osećati se sigurno, da budu njen glas kada ona nije u stanju da govori, da budu njen štit kada je to potrebno. Napomenula bih još jednu bitnu stvar. Muževi koji su bili uključeni u ceo proces i prisustvovali porođaju stvore neverovatno duboku konekciju i sa bebom i sa ženom. Po mom mišljenju, to je pravi način da se postane porodica zajedno.
Vi ste i dula. Možete li nam reći zašto su dule toliko važe u periodu pripreme za porod?
Dule imaju dosta značajnu ulogu u celom procesu. Zamisli da imaš dobru prijateljicu radu da bude tu za tebe kroz ceo proces, a pritom je i stručnjak za tu oblast! Inače, naučno je dokazano da postoji mnogo benefita ako imaš dulu – manje komplikacija, bolji ishodi, bolji sveukupni utisak žene o porođaju itd.
Kako se nosite s stresnim situacijama tokom porođaja ili u slučaju komplikacija? Kako održavate profesionalnu ravnotežu i pružate podršku porodilji i njenoj porodici?
Mislim da je jedan od razloga zašto su nam porodilišta takva kakva su taj da mi kao medicinski radnici nismo uopšte podržani od strane sistema da procesuiramo razne traume koje doživljavamo na poslu. Da, naš posao je jedan od najlepših na svetu… kada je sve u redu. Nažalost, nije uvek lepo, a koliko god mi bili profesionalci opet smo ljudi i bude nam teško. Sećam se da sam više puta plakala kod kuće ili u kolima posle teških situacija, sama, nemajući s kim da podelim tugu i procesuiram je. Tu kreću da se grade zidovi između nas i žena, jer moramo i sebe da zaštitimo. Posle nekoliko godina, ti zidovi postanu nesalomivi. Zato mislim da je bitno da se priča o mentalnom zdravlju, da se ide kod terapeuta i da se procesuiraju na zdrav način stvari koje nam se dešavaju.
Kako se kontinuirano usavršavate i prilagođavate svoje vještine i znanje u oblasti babičkog rada? Koje edukacije ili dodatne obuke smatrate važnim za svoj profesionalni razvoj?
Nažalost, koncept usavršavanja medicinskih radnika je loše osmišljen i poprilično je slab. Moraš imati svest i želju da se dodatno edukuješ i da sam to radiš. Ja lično sama pratim nova naučna saznanja, a pratim i šta rade naprednije države da redukuju komplikacije. Edukacija medicinskih radnika ne sme da se završi sa školom, s obzirom da je medicina nauka koja je konstantno menja i usavršava.
Naš portal i časopis čitaju trudnice. Koji je Vaš savjet kada uđu u rađaonu?
Pre nego što uđete u rađaonu, moj savet je da se edukujte i ostanite što duže kod kuće. A kada dođete u rađaonu, verujte u sebe, svoju moć i moć svog tela. Naučite svoja prava i borite se za njih!
Vaša poruka za naše čitateljke?
Moja poruka je – mi žene smo neverovatna bića. Stvorene smo da rađamo i treba verovati u sebe i dozvoliti prirodi da nas vodi, a ne strah.
