Udruženje „Dve babice“ osnovano je 2020. godine, pod inicijativnom jedne od osnivača već pomenutog profila, Radmile Pejković Ilić u saradnji sa komunikologom i novinarkom Jelenom Ristić Stojilković. Ideja je da se izađe u susret sve većim zahtjevima trudnica i porodilja za edukacijom na temama koje javni sistem nije uspeo da im pruži. U nastavku vam donosimo intervju sa Radmilom i Jelenom
Kako je nastalo udruženje Dvije babice?
Udruženje “Dve babice” svoje korene ima u Instagram profilu ,,Dnevnik Dve Babice”. Profil koji su 2020. godine pokrenule dve mlade majke i strukovne Babice sa željom da podele svoja lična iskustva u nadi da će time moći da pomognu drugim ženama da izbegnu loše i uživaju u dobrim stvarima koje trudnoća i porođaj sa sobom nose. Kao majke dvoje dece i zdravstveni radnici sa višegodišnjim iskustvom, poruke i saveti koje su davale su brzo počele da rezonuju sa pratiocima. Instagram profil je naglo počeo da raste pa je za godinu dana imao više od 15k pratilaca. Veliki broj pratilaca kao i veliki broj pitanja koja su pristizala, jasno su ukazivala na to da postoje mnoge nejasnoće, nepoznanice i zablude u vezi sa čudesnim procesom stvaranja novog života. Udruženje „Dve babice“ osnovano je 2020. godine, pod inicijativnom jedne od osnivača već pomenutog profila, Radmile Pejković Ilić u saradnji sa komunikologom i novinarkom Jelenom Ristić Stojilković. Ideja je da se izađe u susret sve većim zahtevima trudnica i porodilja za edukacijom na temama koje javni sistem nije uspeo da im pruži. Udruženje “Dve Babice” ima misiju i viziju da kroz edukaciju i informisanje pruži podršku mladim roditeljima a prvenstveno majkama. Predstavnice udruženja ujedinjene su u veri da svako ima pravo na sve informacije i znanje koje su potrebne da najvažniji trenutak u životu roditelja učini i najsrećnijem i najbezbednijim. S toga će u narednom periodu biti organizovano mnogo besplatnih predavanja na različite teme.
Vi i Vaša kolegica ste majke, ali ste i babice. Šta je bilo presudno za odabir ove profesije?
Jelena: Tačnije, Radmila je babica, a Jelena komunikolog koji uz Radmilu dosta uči. Naše dve profesije se odlično dopunjuju.
Rada: Oduvek sam znala da ću da budem veterinar ili babica, jer jedino pravo interesovanje u meni su budile trudne životinje (mačke, psi, krave, konji…) i njihove bebe. Nekako, kako sam rasla i bila u mogućnosti da razumem koliko je telo žena posebno i koliko svaki novi život zrači i budi ono najbolje u čoveku, biti babica i pomagati ženama tokom tog posebnog blagostanja, činilo se kao nešto zanimljivo i vrlo posebno.
Jelena: Za ove teme sam se zainteresovala kada sam ostala u drugom stanju i nažalost preležala trudnoću. Nikada nisam imala želju da se bavim medicinom, ali kao vrlo empatična osoba koja voli da pomaže nisam mogla da odbijem Radin predlog za osnivanje Udruženja za edukaciju trudnica i porodilja i smatram da sam na pravom mestu.
Koliko su babice važne u periodu poroda?
Pored lekara specijaliste, babice je vaš najbolji prijatelj u porodilištu. Ona je tu da vam na sve moguće načine pruži podršku i da se na kraju porođaj završi sa bebom u rukama. Već neko vreme je u jeku priča o akušerskom nasilju u Srbiji, ali kao osoba koja radi na terenu, mogu vam reći da, kada porođaj krene, svi smo usredsređeni na pozitivan ishod. Porodilja veoma utiče na sam čin porođaja i što je edukovanija i dobro pripremljena na ono što je čeka, to je ceo proces lakši. Zbog toga sam i pokrenula Udruženje “Dve babice” za edukaciju i podršku ženama u reproduktivnom dobu. Sigurna sam u veliki uspeh.
Koji je vaš savjet trudnici kada je porod već krenuo?
Rada: Ne mogu odrediti samo jedan savet, jer je to ceo procas. A o tom procesu pričamo u Školici za trudnice na predavanju “Psihofizička priprema za porođaj”, kao i na besplatnim predavanjima ispred Udruženja. Ali ono što uvek kažem je: “Sve će biti u redu. Veruj nam!”
Prema Vašem mišljenju, zašto svaka priča o porođaju počinje sa pojmom “strah”, zašto se uvijek ističe strah, kao da je to obavezno osjećanje svake trudnice? Koliko je bitna psihofizička priprema?
Rada: Strah od porođaja ne postoji, postoji samo strah od nepoznatog. Logično je da se kod prvorotki rađaju mnogi strahovi, a svi oni nestaju kada se buduća mama edukuje. Napomenula bih samo da pazite šta čitate i koga slušate.
Psihofizička priprema je nešto što svaka trudnica treba da pohađa, i ne, ovde ne govorimo samo o disanju. Uklanjanje nepoznatog i učenje onoga što je u vašoj kontroli učinit će strašno iskustvo mnogo prijatnijim. Da, rađanje može biti izuzetno pozitivno iskustvo. Važno je da razumete proces, naučite da se opustite i razumete ono što je van vaše kontrole i da se fokusirate na stvari koje će vam pomoći da ubrzate proces. To bi moglo biti vaše željeno mesto rođenja, način na koji ste postavili svoje okruženje, ko je u vašem timu za rođenje i postnatalni period. Vaše disanje i kako vaš um doživljava rođenje. Kako se snalaziti u neočekivanim situacijama i koje intervencije vam mogu biti ponuđene. Sve stvari sa kojima ćemo vas podržati.
Jelena: Jedna od stvari koja je meni privukla pažnju kada sam birala Školu za trudnice bila je stručnost predavača. Vrativši se iz Beograda u svoj rodni grad Leskovac, nisam ni pomislila da mi neko na jugu Srbije može pružiti adekvatnu edukaciju i pomoć. A onda sam saznala za Dnevnik dve babice. Pozvala sam ih da budu gošće u online magazinu Ogledalo, koji sam kreirala u nadi da mogu mnogim ženama da pomognem. Tako je i krenula moja priča sa Radom. Mnogo mi je pomogla i veoma sam joj zahvalna. Svakoj budućoj mami – bilo da je prvi ili treći put trudna bih savetovala da se edukuje. Moto udruženja “Dve babice” čiji sam jedan od osnivača glasi:”Edukacijom otklanjamo strah od nepoznatog.”
Koliko je bitan prvi kontakt majke i bebe?
Rada: Na našem Instagram profilu često propagiramo “Zlatni sat”, odnosno taj prvi kontakt mame i bebe odmah nakon porođaja. A on je važan iz nekoliko razloga: Lečenje porođajne trauma kod bebe, jer porođaj je svakako trauma za bebu. Bezbedan dodir mamine ruke i mamine kože. Beba po rođenju ne vidi ali oseća svoju mamu.
U zdravstvenom smislu koregulacija
Razvoj mozga
Razvoj instinkta za sisanje
Regulacija hormona
Razvoj vida
Stabilizacija temperature i šećera u krvi
I još mnogo stvari …
„Zdrava beba, zdrava mama“ ne znači samo „Živa beba, živa mama“. To znači emocionalno, mentalno, duhovno i fizički zdravo.
Mnoge trudnice imaju strah od toga da neće moći dojiti. Koji je Vaš savjet za dojenje?
Rada: Postoji vrlo mali procenat žena koje zaista ne mogu da doje ili jednostavno ne žele da doje. Za sve one koje su uplašene od dojenja, preporučila bih da se prijave na predavanje o dojenju, koje držim. Sve informacije imate na našim profilima. Raduje me što na predavanju imam mame iz celog sveta, jer dojenje je za sve isto.
Jelena: Mnogo sam se plašila dojenja. Znala sam da je to prirodan proces, ali i da ću morati da se porodim carskim rezom. Po izlasku iz porodilišta doživela sam strašan emicionalni pad i posegnula za dohranom. Međutim, tada mi se sva edukacija o važnosti dojenja zapravo vratila. Najbitnija stvar koju svaka mama treba da ponavlja sebi je:”Ja ću dojiti.” To sam radila i ja, moja ćerka Neva ima skoro dve godine, a dojenje je naš omiljeni način povezivanja na dnevnom nivou.
Za kraj da imate li poruku za trudnice, buduće majke?
Rada i Jelena:
Bilo da si rodila carskim rezom ili vaginalno – MAJKA SI.
Bilo da dojiš ili hraniš bebu na flašicu – MAJKA SI.
Bilo da si 24/7 sa bebom ili odvajaš vremena za sebe – MAJKA SI.
Ne slušaj okolinu, oprečne savete i veruj sebi i svom telu.
Mi smo tu za tebe.