Patronažna sestra u prvu posjetu porodilji i novorođenčetu dolazi dan nakon otpusta iz porodilišta.
Intervju: Milica Izgarević, patronažna sestra
Milica Izgarević rođena je 19.12.1988. godine u Beogradu gdje živi i radi. Supruga je i majka dvoje djece. Završila je srednju medicinsku školu, smjer pedijatrijska sestra, a zatim i Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija u Beogradu, opšteg usmjerenja. Nakon više radnih mesta kratkog staža, kao i nekih poslova van medicinske struke 2014. počinje da radi kao patronažna sestra u Domu zdravlja Dr Simo Milošević, Čukarica.
Patronažna sestra je velika pomoć majci nakon poroda. Patronažna sestra će mamu upoznati s osnovama njege, prehrane i skrbi o novorođenčetu, te se brinuti o napretku i oporavku i mame i bebe. O ovom predivnom i zanimljivom zanimanju razgovarali smo sa patronažnom sestrom Milicom Izgarević. Više o važnosti ovog zanimanja donosimo u nastavku.
Recite nam nešto više o sebi i kako ste se odlučili postati patronažna sestra?
Ja sam Milica, supruga jednog umetnika i Dimitrijeva i Lenkina mama. Radim kao patronažna sestra u beogradskom Domu zdravlja opštine Čukarica. Od kraja prošle godine uređujem jednu malu internet stranicu pod nazivom „maminasaveznica“ na instagram društvenoj mreži, gde mladi roditelji i pre svega mame i trudnice mogu dobiti korisne savete i gde zajedno delimo iskustva. Kao i većina žena današnjice igram mnogo životnih uloga i trenutno mi je najveći izazov napraviti pravu ravnotežu među njima. Ja nisam oduvek znala da ću biti patronažna sestra, kada sam završila srednju medicinsku školu pedijatrijskog smera, sebe sam videla u porodilištu i nakon studija za medicinske sestre opšteg smera i diplome, pronašla sam se u ovoj preventivnoj službi. Nama je primarna populacija upravo mama i beba, odnosno porodica, a pored toga radimo i brojne druge zdravstveno vaspitne aktivnosti u školama roditeljstva, lokalnoj zajednici, osnovnim i srednjim školama i učestvujemo na zdravstvenim tribinama na nivou celog grada sa brojnim drugim kolegama. Ovo radno mesto zahteva mnogo znanja, mnogo kontinuiranog učenja i stalnog napredovanja uz nova saznanja iz oblasti pedijatrije, akušerstva, medicine uopšte i drugih srodnih nauka. To je za mene, uz rad sa bebama koji sam oduvek želela, bio idealan spoj.
Koja je uloga patronažne sestre?
Naša uloga u svakoj porodici je drugačija. Mama koja je neiskusna i kojoj je prvo dete, često iz porodilišta izađe sa mnogim dilemama i brigama oko svog novorođenčeta. Kada upoznajemo porodicu, posmatranjem, pregledom i razgovorom radimo opširnu procenu ne samo zdravstvene situacije nego i svih potencijalnih rizika kojima njeni članovi mogu biti izloženi. Onda krećemo u delovanje, a to je osnaživanje kapaciteta porodice. Obučavanjem i stručnom podrškom, mami ulivamo sigurnost i samopouzdanje da može idealno da brine o svojoj bebi, a tati kao podjednako važnom pomažemo da se prilagodi, učestvuje, bude tu za svoju partnerku i uživa u nezi svog deteta.
Kada dolazi patronažna sestra u posjetu?
Patronažna sestra u prvu posetu porodilji i novorođenčetu dolazi dan nakon otpusta iz porodilišta. Dan kada izlaze, mama i beba su pregledane, obrađen je pupčić, mama dobija uputstva za negu i ishranu. Bez obzira, neretko je prva noć neprespavana i mame nas ujutro čekaju u svojim domovima kao omiljene goste. Prva poseta porodici sa prvom bebom može trajati veoma dugo, nekada i 2h. U dogovoru sa roditeljima zatim planiramo naredne posete, čiji je krajnji cilj osamostaljivanje u brizi o detetu. Tokom tih susreta, pratimo mamino i bebino zdravlje, i po potrebi ih povezujemo sa drugim stručnim službama.
Kako izgleda posjeta patronažne sestre?
Svaka poseta počinje razgovorom. Ženi koja je na svet donela malu osobu, potrebno je mnogo topline i razumevanja. Dom u koji je stigla prinova je pun utisaka, uzbuđenja i nedoumica. Ako ima starije dece, veoma su zainteresovana da učestvuju u svemu što radimo i to je onda jedna posebna dinamika. Tada se nađe još nekoliko ručica da pridržavaju bokal sa vodom ili dodaju čistu pelenu. Kada zajedno sa roditeljima prođem važne stavke sa otpusne liste iz porodilišta, pristupam praktičnom delu. Pripremamo prostoriju za kupanje bebe, zagrevamo, pripremamo garderobu, pribor i kozmetiku za negu, set za obradu pupka. Mami i tati pokazujem kupanje i kompletnu negu bebe, obrađujem pupčić, pregledam bebinu kožu, razgovaram o pravilnom postupanju sa bebom, bebinoj ishrani, spavanju, oblačenju i rutinama. Pričamo o štucanju, o kijanju, bebinim pelenama, o grčevima i masaži. Sećam se jednog predstavljanja našeg zanimanja od jedne devojčice – to je ona teta što zna sve o bebama. Patronažna sestra je velika podrška majci u uspostavljanju laktacije, pravilnom dojenju i nezi dojki. U svom radu, čini mi se da je ženama posle porođaja dojenje često najteži poduhvat. Mnoge se susreću sa bolnim ragadama, tvrdim dojkama, uvučenim bradavicama i drugim poteškoćama. Iako je u pitanju prirodna stvar koja sledi nakon porođaja treba znati da je dojenje proces koji se uči. Neke mame se snađu lakše, nekima treba više vremena ali najveći broj njih uz pravu podršku na kraju uspevaju. Osmesi koji prate taj uspeh su neprocenjivi i nagrada u ovom poslu.
Kakve su vještine potrebne za rad u patronaži?
Ovo zanimanje je nežno i predivno, međutim nosi i veliku odgovornost. Osim visoke stručnosti koja se podrazumeva jer vi posao ne obavljate u ustanovi nego van nje, potrebno je da se stalno edukujete, pratite nova saznanja i razmenjujete iskustva. Patronaža zahteva posvećenost i iskrenu ljubav prema onome što radimo. Moramo znati da slušamo, umirimo, motivišemo i prenesemo znanje. Nekada smo medicinski stručnjak, nekada prijateljska ruka i uvek vetar u leđa mladim roditeljima kada se izazovni prvi dani sa bebom učine teški.
Za kraj poruka našim trudnicama, mamama i ženama općenito?
Zamislimo majčinstvo kao mediteran. Nekad je more uzburkano, nekad su talasi visoki, nekad je površina vode glatka i prozirna. Iako živimo u eri interneta, do znanja dolazimo brzo i lako i imamo bezbroj saveta kako uraditi ovo ili ono, savremena žena na početku svog roditeljskog puta često ostaje uplašena i zbunjena. Tada je važno da shvatimo da će proći. I noćna buđenja i spavaćice nakvašene mlekom i bebina potreba da provodi sate u maminom naručju. Za čas ćete juriti malene korake i duvati prvu svećicu na torti. U međuvremenu, ne stidite se svojih emocija, mazite i razmazite svoje bebe, oslonite se na partnera i ne odbijajte skuvani ručak.
