Svaka razvojna faza kod beba, kao i djece uostalom, ima svoje specifičnosti i izazove, jer svaka donosi nešto novo, nove prekretnice i vještine koje beba treba da savlada, a samim tim to postavlja i nove izazove pred roditelje.
Intervju: Jelena Brzaj, diplomirani defektolog somatoped rehabilitator
Jelena Brzaj je diplomirala na Defektološkom fakultetu (sadašnji Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju tj. FASPER) u Beogradu 2007. god. i stekla zvanje diplomirani defektolog somatoped rehabilitator. Nakon jednogodišnje prakse i položenog državnog ispita, 2009. god. se zaposlila u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja Smederevo, gde i dalje radi. Takođe sarađuje sa Edukativnim centrom “Logodom” u Smederevu. Trenutno je u procesu sertifikacije za zvanje instruktorke za masažu beba (po IAIM programu). Na instagramu vodi blog o ranom razvoju (jelena.brzaj)
Senzomotorički razvoj beba odnosi se na razvoj i koordinaciju između osjetila (sensa) i motoričkih sposobnosti (motorika) u ranom djetinjstvu. Svaki razvoj djeteta je međutim jedinstven i vremenski okviri razvoja su različiti. Roditelji i skrbnici trebaju pružiti podršku, sigurno okruženje i poticati djetetov razvoj kroz igru i interakciju. Više o tome u nastavku sa Jelenom Brzaj.
Predstavite nam se.
Mama sam jednog dečaka od 7 godina, zaljubljenog u lego kocke i supruga jednog planinarskog vodiča. Uživam u čitanju i planinarenju.
Možete li nam opisati zanimanje defektologa somatopeda?
Somatoped je defektolog čiji je primarni delokrug rada motorika tj. motoričke smetnje – u smislu prevencije nastanka ili detekcije i rehabilitacije, bez obzira na uzrast. Somatoped u razvojnom savetovalištu radi sa bebama i decom na podsticanju njihovog optimalnog razvoja i rešavanju problema koji utiču na njihovu motoričku funkciju i pokretljivost. On vrši procenu svih aspekata motoričke sposobnosti, pravi individualan plan tretmana koji takođe i sprovodi, sarađuje sa roditeljima i drugim stručnjacima. Iako su somatopedi primarno orijentisani na motoriku, dete se uvek posmatra kao celina, tako da se takođe procenjuju i stimulišu svi aspekti razvoja.
Recite nam sta podrazumijeva edukacija roditelja o senzomotornom razvoju?
Edukacija roditelja o senzomotornom razvoju podrazumeva pružanje znanja o tome kako teku motorni i senzorni razvoj u toku prve i druge godine i kako ih najbolje stimulisati. U prvoj godini, bebe primarno funkcionišu senzomotorno tj. putem pokreta i čulnih doživljaja i važno je (možda “te je važno” umesto “I važno je”) znanje o tome kako se taj razvoj odvija, odnosno kroz koje faze teče. Potrebno je biti upoznat i sa tim koja su odstupanja u redu, a koja nisu, kao i generalno šta sve može da se očekuje, i kako da pomognemo bebi da sve svoje sposobnosti na najbolji mogući način razvije, a šta bi trebalo da izbegavamo. Cilj svega ovoga je da se izgradi roditeljsko samopouzdanje, kao i da se pomogne roditeljima da prepoznaju potrebe svog deteta i pruže mu odgovarajuću podršku, ali i da mogu blagovremeno da potraže stručnu pomoć ako primete odstupanja i poteškoće.
Koja je razvojna faza kod beba najizazovnija ili je svaka na svoj nacin izazov?
Uh, teško pitanje. Svaka razvojna faza kod beba, kao i dece uostalom, ima svoje specifičnosti i izazove, jer svaka donosi nešto novo, nove prekretnice i veštine koje beba treba da savlada, a samim tim to t postavlja i nove izazove pred roditelje.Čini mi se da su roditelji na najvećim mukama kad je u pitanju puzanje, i načini poželjne i nepoželjne podrške u prohodavanju, zbog različitih mišljenja i saveta koji se dobijaju od okoline, ali i stručnih lica.U smislu mora li, ili ne mora dete da puzi, naročito ako ima poteškoća u tome, ili da li će brže prohodati ukoliko se koristi šetalica ili se vodaju za ruke ili se ne radi ništa od toga itd. Takođe u tom periodu su bebe sve pokretljivije i istražuju svet oko sebe, pa to zahteva i povećanu angažovanost roditelja
Danas mnogo djece ima određenih problema u razvoju, koji su najčešći problemi prema Vašem iskustvu?
Kada je najraniji period razvoja u pitanju, najčešći problemi su vezani za kašnjenje u usvajanju motornih miljokaza kao što su kontrola glave, okretanje, posedanje, puzanje, ustajanje, prohodavanje. Ta kašnjenja mogu biti uzrokovana nekim neurološkim, mišićnim i senzornim problemima ili sporijim sazrevanjem, ali isto tako se mogu javiti i zbog nedovoljno stimulativne sredine. Danas na žalost mnogo beba provodi veliki deo vremena u skučenom prostoru (ljuljalicama, gnezdima, kasnije ogradicama, pa i šetalicama), vrlo često ispred ekrana, što značajno utiče na razvoj pokreta, istraživanja i pažnje.Često su prisutne i asimetrije u položajima tela, kao i poremećaji tonusa mišića u vidu hipotonusa ili hipertonusa. Čini mi se da sve više ima i beba sa problemima senzorne integracije.
Koliko je okolina odnosno uticaj iz okoline važan kad je u pitanju razvoj djece s Vašeg aspekta?
Najvažniji. Za adekvatan razvoj je neophodna stimulativna, podržavajuća sredina, puna ljubavi. Bez toga će sigurno nešto zakazati. Kvalitet odnosa i interakcija u okolini imaju snažan uticaj na emocionalni razvoj djeteta. Topla i podržavajuća okolina doprinosi detetovom osećaju sigurnosti, a to je vrlo važno za razvoj mozga. Da bi se neke veštine razvile potrebno je da dete ima motivaciju ali i izazov i podršku, a to mu obezbeđuje okolina, prvenstveno roditelji.Pod uticajem okoline se može posmatrati i aspekt u kome starije generacije rođaka i komšija naturaju svoje, sada već zastarelo, viđenje vaspitanja i podizanja dece kao jedino ispravno i često prave konfuziju i pometnju, a ponekad i štetu, posebno kada su u pitanju bebe i deca sa izazovima ili smetnjama u razvoju.
Šta biste savjetovali roditeljima kad je u pitanju odgoj?
Najvažnije je da budu prisutni, da budu detetova sigurna luka, jer je detetu najpotrebnija njihova ljubav i pažnja. Da se edukuju o svim aspektima dečijeg razvoja, jer će im to pomoći da budu sigurniji u sebe i da znaju kako da ljubav i pažnju pretvore u stimulaciju razvoja pa i da prepoznaju kada je vreme da potraže pomoć stručnjaka. I da isključe ekrane, naročito bebama.
