Često zaboravljamo da dojenje nije samo hrana. Nenutritivni podoji također donose korist bebi.
Jelena Babić, porođajna dula i certifikovana savjetnica za dojenje
Jelena Babić je porođajna dula i certifikovana savjetnica za dojenje, supruga i mama tri dječaka. Već nakon svog prvog dvogodišnjeg iskustva sa dojenjem osjetila je ogromnu potrebu da dijelimo svoja stečena znanja o dojenju sa drugim mamama, i to je radila u krugu svojih prijatelja, neformalno. Trenutak kada je osjetila da je ovo njen poziv je bio kada je treći put postala majka i nakon što se po treći put uvjerila koliko je dobra edukacija u trudnoći i nakon nje važna kako za dojenje, tako i za porođaj. Zahvaljujući tome još uvijek doji, a iza nje je već oko 7 godina staža dojenja. Sa Jelenom smo razgovarali o dojenju, prednostima dojenja i uspostavljanju laktacije.
Vi ste savjetnica za dojenje. Možete li nam reći na koji način se postaje savjetnicom za dojenje?
Postoji više načina da se postane savetnica, kao i više vrsta savetnica za dojenje. Ja sam završila američku obuku kod Lactation Education Resources, gde sam dobila sertifikat Certified Breastfeeding Specialist. U okviru ove organizacije moguće je postati i IBCLC savetnica, što je, da kažemo, sledeći i najviši nivo stručnosti u ovoj oblasti. Također, neka udruženja na Balkanu drže obuke za savetnice za dojenje, na primer Balkan Birth Workers, Udruženje Roditelj, isl.
Mnoge trudnice, posebno prvorotke brinu da li će moći dojiti. Da li sve žene mogu dojiti?
To je dosta kompleksno pitanje i ja bih ga razložila na nekoliko aspekata. Da li može da doji? U teoriji, da, može. Sve što je potrebno za dojenje jesu dojka, i beba, čak ne obavezno i mleko. Često zaboravljamo da dojenje nije samo hrana. Nenutritivni podoji također donose korist bebi, tako da čak i kada majka ne bi imala dovoljno mleka, mogla bi da doji svoje dete uz suplementaciju i pruži mu na taj način emotivnu sigurnost, utočište, toplinu. A i svaka kap njenog mleka koju dobije dete je za njega dragocena. Međutim, da bi se dojenje i u praksi zaista odvijalo, potrebno je pre svega da to majka želi, ali i da beba može i ume da sisa. Dešavaju se razne situacije, pogotovo nakon nekih negativnih iskustava u prvim danima, i na primer dolaska kući iz porodilišta sa bebom koja je tamo uveliko hranjena na flašicu. Drugo, da li svaka majka u svakom trenutku ima dovoljno mleka da zadovolji 100% bebinih nutritivnih potreba, odgovor je: ne. Objasniću. Majke često nepotrebno uvode dohranu, ili iz straha da je dete gladno, ili “za svaki slučaj”, ili jer misle da moraju čekati da se grudi napune da bi dojile, ili jer ne doje na zahtev nego imaju pogrešna očekivanja da beba mora da sisa na svaka tri sata, i čim beba ne može da se uklopi u taj nametnuti kalup, dohrana tu umeša prste. Te majke bi najčešće imale dovoljno mleka da su dojile na zahtev, pod pretpostavkom da beba pravilno i efikasno prazni dojku. E sad, kada je dohrana već ušla u igru, i recimo, malo po malo, beba sad već pije 500 ml adaptiranog mleka dnevno – u tom trenutku ta majka stvarno VIŠE nema dovoljno mleka za svoju bebu, jer njene grudi više nisu “u kondiciji” da prate bebine potrebe, da prave potrebnu količinu mleka za njenu bebu. Njeno telo zbog dodavanja adaptiranog mleka i, samim tim, odlaganja podoja nije dobilo dovoljno stimulacije/tražnje da bi pravilo toliku količinu mleka. A ta “kondicija” se gradi postepeno svakim danom, svakim skokom u razvoju, čestim podojima isl. Ne mogu dojke preko noći da podignu ponudu u toj meri kada je dohrana uveliko u igri, nego je i izbacivanje dohrane onda proces. Zato je važno edukovati se ili tražiti pomoć na vreme, još u trudnoći, ili čim prvi put posumnjamo da nemamo dovoljno mleka.
Treće pitanje bi bilo, da li bi svaka majka mogla imati dovoljno mleka za svoju bebu? E tu smo… Velika većina žena bi mogla imati dovoljno mleka za svoje dete ukoliko je dobro edukovana o dojenju, ili čak i bez edukacije – ukoliko sledi prirodne majčinske (da ne kažem, životinjske) instinkte, zatim ukoliko ima adekvatnu podršku okoline, i ukoliko beba nema neke smetnje da efikasno sisa i prazni dojku i time diktira ponudu mleka u dojkama. Postoji vrlo retka urođena nerazvijenost mlečnih žlezda kod majki, hipoplazija, ali ona ima jasnu, karakterističnu kliničku sliku i lako se dijagnostifikuje, i tada majčine grudi zaista (u zavisnosti od stepena nerazvijenosti) imaju srazmerno manji kapacitet proizvodnje mleka. Vrlo je retka, a i kada se desi, ne mora da znači da majka neće imati dovoljno mleka, jer ne zaboravite, mi ipak imamo dve dojke. Kod zdrave žene sa normalno razvijenim mlečnim žlezdama je jedna dojka dovoljna da prehrani jedno dete, tako da nam činjenica da ih imamo dve povećava šanse da i uz neke nedostatke ipak zadovoljimo potrebe naše bebe, ili recimo da prehranimo dve bebe istovremeno.
Kako se uči tehnika dojenja?
Nekada dojenje sasvim spontano ide savršeno glatko i onda neko može da se zapita šta tu ima da se uči. Međutim, kada bismo se oslanjali na čistu sreću, nadajući se da će baš nama sve ići tako glatko, rizikujemo da se nađemo u mnogo većoj skupini žena kod kojih nije sve bilo tako bajno u početku, i kod kojih se pod težinom mnogih izazova prešlo u potpunosti na flašicu. Zato je procenat dojene dece ipak poražavajući. Zato je edukacija važna. Zato je važno razumeti kako dojenje funkcioniše, kao i koje su osnove pravilnog postavljanja bebe na dojku. Takva znanja nam daju ogromnu prednost i značajno povećavaju šansu za uspeh u dojenju. Dojenje se vežba, uči, i svaka majka će vremenom pronaći položaj koji njoj najviše odgovara, a koji obezbeđuje i dobar transfer mleka ka bebi. Važno je, pre svega, da se i majka i beba osećaju udobno, jer ako nije tako, majku će podoji umarati i psihički i fizički, a i kod bebe će to izazivati frustraciju. Majka bi trebalo da se odmara tokom dojenja. Drugo, važno je da beba ne sisa samo bradavicu, nego da svojim usnama obuhvati i areolu, i to donjom usnom veći deo areole, nego gornjom. Na taj način beba dobija više mleka, a podoji nisu bolni i ne stvaraju ragade. Da bi se to postiglo, važno je i bebino telo postaviti u odnosu na majku prema određenim pravilima. Npr. beba je stomakom pripijena uz majku, bebina glavica je blago zabačena unazad, bebina bradica je utisnuta u dojku, itd. Koji god položaj da majka izabere (kolevka, ležeći, polusedeći…), potrebno je ispoštovati tih nekoliko osnovnih smernica da bi podoji bili efikasni.
Da li majke mogu sama da uspostave dojenje ili je potrebna pomoć patronažne sestre ili savjetnice za dojenje?
Mogu same, ali se ovakvim prepuštanjem slučaju previše oslanjamo na sreću, i onda se mnoge majke susretnu sa izazovima u prvim danima. Nepotrebno se onda pojave problemi sa bolom prilikom dojenja, ragadama, mastitiom, i sve se vrlo lako preokrene u korist flašice. Zbog toga uvek naglašavamo važnost edukacije u trudnoći. Neke najosnovnije stvari je najbolje usvojiti tada, a ukoliko se i pored toga jave neki izazovi, ta majka će se mnogo bolje snaći u tom trenutku, znaće da prepozna problem, znaće i gde da traži rešenje na vreme.
Često mame povezuju svoju ishranu sa kolikama kod beba. Šta majke, dojilje treba da jedu u periodu dojenja? Kakva ishrana treba da bude?
Kolike ili grčevi kod beba su i dalje jedna nedovoljno istražena pojava, ali ono što je sigurno jeste da dojenje na zahvtev može pomoći da se ovakve faze prebrode. Kada kažem dojenje na zahtev, ovde ne misllim na čekanje da beba plače, plač je poslednji znak gladi, odnosno, kada dođe do plača, to znači da ste sa dojkom dobrim zakasnili. Bebe koje dobijaju dojku na rane znake gladi generalno mnogo manje plaču. A što se tiče ishrane, citiraću vam jedno veliko ime u oblasti dojenja, dr Jack Newman-a, poznatog kanadskog pedijatra, osnivača internacionalne klinike za podršku dojenju, koji je na pitanje: Šta dojilje treba da jedu? Odgovorio: Hranu! Dojenje nije bolest, i majka ne treba da robuje nikakvim posebnim pravilima ishrane zbog dojenja. Posmatrajte dojenje kao najnormalniji fiziološki proces. Moguće je da neka beba odreaguje na neku namirnicu koju je majka jela, ali je to toliko individualno da je besmisleno dojiljama davati neka opšta ograničenja u ishrani. Ukoliko neka majka posumnja da konkretno njenom detetu smeta neka namirnica, neka sama izbaci tu namirnicu na par dana kako bi bila sigurna da je to u pitanju. Dobra, kvalitetna ishrana je svakako važna za naše zdravlje, i nevezano za dojenje, to je nešto čemu bismo svi trebali da težimo, zbog svog zdravlja pre svega. Majčino mleko će svakako biti najbolji izbor za vaše dete. Ono je živa supstanca koja se prilagođava potrebama vašeg deteta, dobu dana, uzrastu, njegovim trenutnim imunološkim potrebama itd.
Do koliko mjeseci je važno da dijete doji?
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da beba isključivo doji 6 meseci, znači da joj u tom periodu ne treba davati nikakvu drugu hranu ni tečnosti jer je majčino mleko skoro 90% voda i to je najbezbednija voda i hrana za našu bebu. Zatim, preporuka je da je do godinu dana majčino mleko i dalje glavna hrana, uz uvođenje drugih namirnica i naravno vode uz njih, a zatim da se dojenje nastavlja minimum do detetove druge godine. Ne zaboravite da dojenje nije samo hrana, tako da su benefiti dojenja mnogo veći od same nutritivne vrednosti majčinog mleka.
Za kraj imate li neki savjet za naše čitatelje?
Verujem da su mame zatrpane informacijama o dojenju sa svih strana, i da je u moru takvih saveta teško prepoznati šta je najbolje za njih i koju edukaciju ili savet da slušaju. Ja bih rekla da svaka pravilna edukacija o dojenju je pre svega upoznavanje žene sa onim što je priroda zamislila za nas kao vrstu, a znamo da priroda nije zamislila štoperice, menzure, cuce, pumpice i sterilizatore kao preduslov za uspešno dojenje. Čim vam neko u edukaciji o dojenju počne komplikovati priču sa satnicama, minutama, mililitrima i raznim rekvizitima koji su vam neophodni za dojenje pre nego što imate bilo kakav problem, zapitajte se da li ste na pravoj edukaciji. Priroda je zamislila komunikaciju između majke i bebe, i to tako da beba komunicira sa majkom svojim znacima, a majka posmatra svoju bebu i odgovara na njene potrebe. Bebe nisu roboti koji izgladne tačno na tri sata. Zapitajte se samo, ko mladunčetu gorile broji podoje i određuje koliko će da sisa? Beba gorila ima stalni pristup dojci, koža na kožu, majka ne ostavlja bebu gorilu da spava na drugom drvetu, nego ta beba spava uz svoju majku, ne odvajaju se ni na minut. A kada naše dete to od nas traži, mi (ljudska vrsta) to smatramo nenormalnim. Tu je naša greška. Ono što bi kvalitetna edukacija o dojenju trebalo da pokrije jeste suštinsko razumevanje dojenja kao prirodnog procesa, a zatim i da uputi na tehnike dojenja, na jedno vekovima akumulirano znanje i iskustva žena koje su uspele u dojenju, a koje će osigurati bolje i efikasnije pražnjenje dojke i bezbolne podoje, jednom rečju, bolji doživljaj dojenja i za majku i za bebu, a onda će i mleka biti dovoljno.
