Dojenje

Dojenje

  • Post Author:
  • Post Category:dojenje

Savjet svim majkama je da doje prvih 12 mjeseci.  Nakon tog vremena ukoliko ste odlučili da prestanete sa dojenjem uradite, to postepeno i dajte djetetu vremena da se prilagodi.

Piše: dr. Nataša Jovanović, spec. pedijatar

Biografija: Dr. Nataša Jovanović je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2009. godine, a zatim završila specijalizaciju iz pedijatrije. Stručno se usavršavala u Univerzitetskoj bolnici u Helsinkiju. Dobitnik je nagrade u Moskvi za rad na temu gojaznosti školske djece. Nosilac priznanja za pedijatra specijalistu Evropskog Borda za Pedijatriju 2020 godine. Udata, majka jednog djeteta. 

Rani početak i održavanje dojenja tokom prvog perioda djetetova života vrlo je važna, ali često i zahtjevna zadaća majki. Jako je važno upoznati se s tehnikom dojenja već u trudnoći kako biste, kada za to dođe vrijeme, bili što spremniji i sigurniji u sebe tako da vam donosimo vodič za dojenje s ciljem da vam na jednome mjestu pruži sve što trebate znati o dojenju. U nastavku vam donosimo savjete o dojenju  kao i o stanju dojenja u Srbiji koji je pripremila dr. Nataša Jovanović, pedijatar iz Beograda.

 

Prema zvaničnoj statistici Unicefa iz 2019. godine procenat isključivo dojene djece u Srbiji je 25%, što je napredak u odnosu na poražavajućih 13% iz 2014. godine. Međutim i dalje se velika većina beba u prvih 6 meseci života hrani adaptiranim mlječnim formulama („vještačkim mlekom“).  Roditeljima  treba objasniti da je i adaptirano mlijeko zapravo kravlje mlijeko koje je industrijski  prerađeno tako da po sastavu bude što sličnije majčinom, i uz sve dodate vitamine, probiotike, omega masne kiseline i dalje ostaje lošije po imunološkom sastavu, svarljivosti i ukusu. Tačno je da će se dijete  uspešno razvijati i na adaptiranoj formuli, veliki procenat sadašnjih mladih majki je upravo tako i hranjen u odojačkom uzrastu, međutim sva nova medicinska istraživanja ukazuju da je dojenje prevencija  čitavog niza „modernih“ bolesti  – dijabetes, alergije, gojaznost, reumatološke, maligne,  hronične crevne bolesti…Ta činjenica bi trebalo da bude  motiv majkama da svom novorođenčetu kao prvi poklon daju upravo svoje mlijeko.  Sa druge strane žene koje ne doje ne treba osuđivati, one nisu ni lošije majke niti manje vole svoju decu. U najvećem broju slučajeva su zaista osjetile da nemaju dovoljno mlijeka, a uzrok tome je tema za sebe, i treba ga tražiti u nedovoljnoj stručnoj pomoći dojilji u prvih dva mjeseca po porođaju i edukaciji na temu dojenja.

Ključni period za uspostavljanje uspešnog dojenja nisu prva dva dana u porodilištu već prva dva meseca po porođaju, kada se učestalim i pravilnim podojima obezbeđuje kontinuitet u proizvodnji mleka. Princip je jednostavan –  što češće beba bude sisala dojka će više mleka proizvoditi. Prva dva do tri meseca je  upravo period kada majke odustaju od dojenja, zbog prepunjenih dojki, bolnih podoja, ragada, mastitisa ali i iscrpljenosti.  Ukoliko uz to dobiju informaciju da je beba slabije napredovala (što u najvećem broju slučajeva bude zbog nepravilnog hvata bebe za dojku, a ne zbog nedostatka mleka), vrlo brzo kao terapiju dobijaju  dohranu adaptiranim mlekom.  Neke majke se za adaptirano mleko odlučuju na pritisak okoline pod pretpostavkom da je kvalitetnije od majčinog, jer su im rekli „da im je slabo mleko“, da imaju „male grudi“, „ravne bradavice“  ili da ne smeju dojiti ako imaju povišenu temperaturu ili mastitis. Zato se svim trudnicama savetuje da se o dojenju edukuju pre porođaja, od stručnog kadra, koji ne mora uvek biti lekar ili medicinska sestra, ali mora imati provereno znanje na temu dojenja.  Brojne su online škole za trudnice koje se bave ovom temom, nacionalni programi za podršku dojenju,  udruženja  za promociju dojenja.  U našoj zemlji( Srbija) više od decenije postoji  besplatno savjetovalište za  dojenje Udruženja „Roditelj“,  gdje majke mogu dobiti savet i pomoć kako vršnjačkih, tako i licenciranih savetnica za dojenje, koje su položile ozbiljan međunarodni ispit iz laktacije (IBCLC).

Najkorisniji savjeti za majke su – da djetetu ponudi dojku  kada primijeti prve znakove gladi, ne čekati da počne da plače ili da prođe „famoznih“ 3 sata –  znači čim primjetite da mljacka, dodiruje ručicama usta, kada  krene da se oglašava, kada vam deluje da želi da se uzme u naručje, na prvi znak uznemirenosti, ponudite dojku. Dete koje vrišti neće imati strpljenja da sačeka „ da mlijeko nadođe“ – to su onih desetak sekundi od kako ga stavite na bradavicu dok mlijeko ne krene da izlazi u mlazu. Ukoliko hvata dojku u plaču nagutaće se vazduha halapljivim sisanjem i imaće više problema sa grčevima, morate je prvo smiriti nošenjem, a dojku ukoliko je prepunjena prvo izmasirati.  Ne merite podoj minutima, dozvolite da dijete odluči kad je sito i samo pusti dojku. Ali ukoliko je „nemirno“ na dojci pred kraj podoja, nezadovoljno poslije podoja, mokri manje od šest dobro natopljenih pelena dnevno, ima oskudnije ili manje od tri stolice za 24h to je znak da mu je potrebno  još  mlijeka,  izmlazajte obe dojke nakon podoja pa mu ponuditena kašičicu, ukoliko nema više mlijeka, tek tad dajte dohranu. Čak i da izmlazanjem iz dojke poslije podoja ne izlazi mlijeko, nastavite izmlazanje „na prazno“ još desetak minuta po dojci ( to radite svakodnevno nakon podoja), ta stimulacija dojke je podsticaj za stvaranje veće količine mleka u narednim danima.

Dojite bebu na njen zahtev, majčino mleko se svari za 90 minuta (ne zato što je „slabo“ već zato što je po sastavu lagano za varenje), tako da dojenje na sat  ili dva je potpuno normalna pojava. Veličina želuca bebe stare nekoliko  nedelja je kao manje jaje, zato je bolje češće po malo hraniti, preobilni obrok će bljucnuti. Proverite da li beba dobro hvata dojku, nije dobro ako je samo bradavica u ustima, tako nastaju ragade, prvilno dojenje je kada je beba uhvatila ustima i tamni kolut oko bradavice(areolu).  Tek kad dijete potpuno isprazni prvu ponuđenu dojku nudite drugu, da bi dobilo i kalorijski jače takozvano „zadnje mleko“. Ne preskačite podoje da bi se dojke napunile mlijekom, to vodi u smanjenje proizvodnje mlijeka, idealno je da su dojke uvijek mekane to je znak da ste uspostavili ravnotežu između vaše proizvodnje i bebine potražnje. Bebi je potrebno oko 150ml/kg mlijeka za 24h, u prvom mjesecu će napredovati oko 25g dnevno, zatim oko 15g dnevno, ali znajte da bebe ne napreduju isto svaki dan i ne rastu linearno, već u skokovima, kada, zbog skoka u rastu traže da sisaju i na pola sata.

Ako bi savjet o ishrani dojilja trebalo sročiti u jednu rečenicu onda je to – izbegavajte industrijski prerađenu hranu – od instant obroka u kesici i konzervi, suhomesnatih prerađevina, slanih i slatkih grickalica, gaziranih i vještačkih sokova. Ljeto je pravo vreme za raznovrsnu ishranu majke, a kroz nju će se i beba navikavati na različite ukuse i vrlo verovatno će ih voleti i kasnije. Nemojte unapred isključiti iz svog jelovnika:  mahunarke iz straha od nadimanja i grčeva, mleko,  bobičasto i koštunjavo voće zbog alergija, ribu zbog žive. Nisu naučno potvrđene pretpostavke da grašak, pasulj, boranija izazivaju grčeve kod beba, različita su iskustva majki, ukoliko primetite da vašoj bebi neka hrana ne odgovara tek je tad isključite, u suprotnom jelovnik će vam biti jednoličan i nutritivno siromašan. Jedite integralne žitarice, mlijeko i mliječne proizvode( umereno – ukoliko djete nema smetnje u vidu osipa i proliva nakon vaše konzumacije mlijeka), ribu, jaja, dinstano i kuvano meso, dosta povrća i voća. To naravno ne znači da treba da jedete za dvoje. Preporučeni suplement je grčko seme ali je iskustvo pokazalo da na povećanje mleka najviše utiče majčin odmor i opuštanje , češće dojenje i  izmlazanje nakon podoja.  Ako pušite neka to bude odmah nakon dojenja  da bi se do sledećeg podoja smanjila koncentracija nikotina u plazmi, i uzmite neki suplement sa jodom. Ukoliko ćete popiti alkohol neka to bude posle podoja, jedna ili dve čaše, količina alkohola u vašoj krvi jednaka je onoj u mleku.  Ukoliko je potrebno da pijete lijekove zbog nekog medicinskog problema uzimajte ih odmah nakon podoja, birajte one koji se slabo izlučuju u mleko, npr za bol i povišenu temperaturu uzimajte ibuprofen ili paracetamol,  za alergiju cetirizin, desloratadin, penicilinski i cefalosporinski antibiotici su lekovi izbora za infekcije. Izbegavajte dekongestivne kapi za nos i lijekove za prehladu, mogu da smanje produkciju mleka. Ukoliko ste dobili lek a niste sigurni da li smete da ga koristite dok dojite, proverite to u „Nacionalnim smernicama  za primenu lekova u periodu dojenja“ koje postoje i u online verziji.  Majka koja ima blažu Covid infekciju treba da nastavi da doji, antitela koja stvara prelaze kroz mleko i štite bebu.

Savjet svim majkama je da doje prvih 12 meseci.  Nakon tog vremena ukoliko ste odlučili da prestanete sa dojenjem uradite to postepeno i dajte djetetu vremena da se prilagodi. Na svaka tri-četiri dana ukinite po jedan podoj i zamenite ga drugom hranom, da biste dali vremena dojkama da same smanje produkciju mleka. Dete će verovatno negodovati jer za decu dojenje nije samo hrana već i trenutak nježnosti sa svojom majkom. Ukoliko je dete uznemireno i plače zbog majčinog odbijanja nemojte mu u tom trenutku  podoj uskratiti već  usporite odvikavanje ali nastojte da mu skrenete pažnju na neku drugu aktivnost, i ne čekajte da ogladni. U periodu odvikavanja provodite više vremena zajedno, mazite ga i igrajte se, da shvati da je majka uz njega i bez dojenja. Uživajte u majčinstvu.