Bojana Andrić: Perfekcionizam i burnout u majčinstvu

Pričanje o burnout-u na poslu je svakodnevna tema, nešto što vrlo rado čitamo. Burnout u majčinstvu je i dalje veliki tabu. Zašto je to tako?

Piše: Bojana Andrić 

Majčinstvo, sa svom svojom nježnošću i ljubavlju, takođe nosi sa sobom izazove i odricanja koja mogu dovesti do sagorijevanja. Balansiranje uloga majke, partnerke, karijere i ličnog razvoja može stvoriti pritisak koji nas ponekad ostavlja iscrpljenim i preplavljenim. No, važno je znati da je sagorijevanje normalan duo procesa, i da postoje načini da se izborimo sa tim i povratimo unutrašnji sjaj. U nastavku o tome piše Bojana Andrić.

Pričanje o burnout-u na poslu je svakodnevna tema, nešto što vrlo rado čitamo. Burnout u majčinstvu je i dalje veliki tabu. Zašto je to tako?

Da li se ovi biznis pojmovi mogu preneti na majčinstvo? 

Šta su uzroci burnout-a u majčinstvu?

Burnout-u je izložena žena koja teži da savršeno uskladi svoj posao sa beskonačnom listom obaveza u majčinstvu. Zatrpana kućnim obavezama kojima nema kraja, preplavljena osećajem da tone, da pregoreva. Neretko srećemo osuđivanje okoline „Pa zar možeš biti umorna od svoje dece?“ Ako kažeš da si umorna i nervozna, izjednačava se kao da si rekla da ih ne voliš. A da li je zaista tako? Kućni poslovi nas čekaju i mala je verovatnoća da će se smanjiti. Planina veša je uvek tu, sudovi, igračke po stanu, prašina, mrvice i sve ono što svakog dana raspremimo, a ono se već sutradan stvori kao da ga nismo ni dotakle. Ako nam je fokus na navednim stvarima, praćenim malim satima sna, dopingovana šećerom i kofeinom, frustracija raste i burnout je iza ćoška.

Neretko srećemo majke koje teže perfekcionizmu, a možda smo i same takve. Pefekcionizam znači da sve treba da bude u tačno određeno vreme, kuća čista,  deca mirna, kosa oprana, posao završen, hrana zdrava, muž srećan. Moderno društvo zahteva izuzetnost, savršen sklad između majčinstva i poslovnog života žene.

Kako perfekcionizam utiče na burnout žene

Naučeni smo da su vredni ljudi perfekcionisti, te da je perfekcionizam poželjan ili čak neophodan ako želimo da budemo uspešni. Međutim, perfekcionisti su skloniji burnoutu, perfekcionizam je taj koji nas sabotira u daljem napretku, jer uvek mislimo da nismo dovoljno dobro uradili posao. Nakon dobro urađenog posla, uspeha, obično je osećaj sreće kratkotrajan ili potpuno izostaje. Izostanak sreće nas sprečava da dalje radimo i rastemo, što stvara osećaj teskobe, manje vrednosti i vodi ka burnout-u.

Šta se zapravo krije iza perfekcionizma?

U poleđini perfekcionizma stoji uverenje da nismo dovoljno vredni kao osoba, kao majka, kao poslovna žena. Iz tog uverenja uvek se iznova rađa potreba za dokazivanjem, zalaganjem, iscrpljivanjem, koja se neretko loše završava po zdravlje same osobe, odnosno burnout-om. Usko povezano sa ovim jeste uverenje da ne smemo da pogrešimo. Naučeni smo da se greške kažnjavaju, to je bio transgeneracijski model učenja. Naučeni smo da se stidimo kada napravimo neku grešku i da za to dobijemo kaznu. Kada smo bili deca, za loš postupak se se ide u ćošak, magareću klupu, dobija se loša ocena i kazne slične tome. Sve kazne za cilj imaju izazivanje osećanja stida. I ako ovo ne prepoznamo sada, prenećemo ga na svoju decu. Kao majka perfekcionista, beskrajno se dajemo, preispitujemo sebe i neretko kažnjavamo osećanjem da nismo dovoljno dobre mame i poslovne žene, da majčinstvo nije trebalo da izgleda tako. Zbog straha od neuspeha, sebe izlažemo preteranom radu samo da ne bi napravili grešku, da ne bi ponovo osetili osećaj krivice u nama samima, koji bi prepoznali ljudi oko nas. Preplavi nas strah od neuspeha i od ogoljavanja našeg nesavršenstva, jer se nameće da treba da budemo savršene mame i savršene poslovne žene u isto vreme. A ko je istinski savršen?

Ako shvatimo kako pregorevanje u majčinstvu nastaje, onda ćemo mnogo lakše naći načine kako da ga sprečimo.

Šta možemo da učinimo?

  1. Prepoznavanje situacija koje vode do iscrpljenosti i pregorevanja.
  2. Razlikovanje važnog od nevažnog.
  3. Razlikovanje od onoga što je nama istisnki važno  i onoga što je nekome drugom hitno.
  4. Analiziranje vlastitih uverenja, naučenog ponašanja i ličnih osećanja.
  5. Vrednovanje dobro urađenih stvari.
  6. Pronalaženje alternativnog načina aktinog odmora.

Druga strana Burnout-a je odustajanje.  Prihvatimo  mišljenje da je to period života, deca su mala, da ga trebamo prihvatiti i da će proći. Sigurno ste mnogo puta čule rečenicu, „ Deca će da porastu i biće lakše“. Možemo i da ostavimo telefon sa strane i počnemo da se bavimo svojim životom u periodu u kome se nalazimo. Zašto čekati da pasivno prođe par godina života? Kakva ću biti nakon tog perioda, pa pregoreću! Ili jednostavno da promenimo fokus sa dosadne i naporne svakodnevnice na pozitive aspekte tog perioda.

Ideje za sprečavanje odustajanja i burnaut-a

Možemo da pronađemo način za aktivan odmor, umesto beskonačnog skrolovanja na telefonu, pokušavanja da spavamo kada beba spava, pa se nakon 10 minuta sna probudimo još nervoznije nego kada smo zaspale. 

Možemo da pokušamo da se aktivno odmaramo. Vozimo bicikl sa korpom za decu, pronađemo porodični hotel za odmor koji je „kids frendly“, idemo na bazen koji ima bazenčić za decu,  popijemo kafu sa mužem ili prijateljicom u kafeu koji u ponudi ima igraonicu, pronađemo novi hobi, više da se smejemo, više vremena provedemo u prirodi, pronađemo način kako da provedemo vreme sa decom van kuće. Prijaće i deci ali i nama i našem braku. Pokušamo da meditiramo, da vežbamo, aktiviramo telo, a umirimo um…  Promeniće naš fokus sa „teškog perioda“ na period koji je nova avantura i novi izazov za nas. Promenimo fokus na pozitivne strane perioda u kom se nalazimo, ne čekajmo da deca porastu, da pregorimo u kući, da sve obaveze završimo pa tek onda izađemo na sunce, već da pronađemo motivaciju u sebi i učinimo ovaj period života što lepšim. Sprečimo burnout pre nego što se desi. 

Da, bićemo umorne, ali srećne.

POVEZANI ČLANCI

Zadnje objave