Uvijek sam vjerovala da svi mi u životu imamo neku ulogu, pa tako vjerujem da je moja uloga upravo i moj životni poziv, a to je da budem podrška ženama.
Intervju: Anja Jonović, medicinska sestra babica
Anja Jonović, rođena je 31.jula 1997. godine u Boru. Diplomirala je 2020.godine na Akademiji vaspitačko medicinskih strukovnih studija u Ćupriji, smjer Strukovna medicinska sestra babica. U martu 2023.godine završila je obuku zdravstvenih radnika za psihofizičku pripremu trudnica za porođaj i time poslala Certifikovani instruktor psihofizičke pripreme trudnica za porođaj.
Predstavljamo vam Anju Jonović, medicinsku sestru babicu, Razgovarali smo o tome koliko je bitna psihofizička priprema trudnica za porod ali i koja je važna uloga babice.
Koliko je zahtjevan posao jedne babice i šta je Vama bilo presudno za odabir ovog poziva?
Kada kažemo babica, prva asocijacija je svima porođaj i porodilište, samim tim se negde umanjuje uloga babica na ostalim nivoima zdravstvene zaštite, pre svega mislim na primarni nivo zdravstvene zaštite gde spadaju Domovi zdravlja i savetovališta. Babice su u savetovalištu podrška najpre mladim ljudima koji tek stupaju u seksualne odnose. One im objašnjavaju značaj kontracepcije, skreću pažnju na polno prenosive bolesti, kao i koje posledice ove bolesti ostavljaju na reproduktivno zdravlje. Takođe, u savetovalištu za infertilitet su podrška parovima kroz sve faze pripreme za VTO, ukazuju im na to da je infertilitet problem para, i da nikako ne može da se posmatra i leči pojedinačno. Zatim, babice postoje i u savetovalištu za trudnice, gde ukazuju na značaj ishrane i nege u periodu trudnoće ali takođe i u nekim manje lepim situacijama kao što su savetovališta za maligna oboljenja, gde je podrška najpotrebnija. Moje interesovanje za ovaj poziv se javilo već u osnovnoj školi, jako sam bila mlada i nisam imala objašnjenje zašto imam potrebu da se bavim time. Kasnije, kada sam radila natalnu kartu, žena mi je rekla “Tebi je predodređeno da se baviš nekim poslom vezano za medicinu, ali sa ŽENAMA.” Uvek sam verovala da svi mi u životu imamo neku ulogu, pa tako verujem da je moja uloga upravo i moj životni poziv, a to je da budem podrška ženama.
Naš portal i časopis čitaju trudnice. Koji je Vaš savjet kada uđu u rađaonu?
Najpre želim da poručim svim ženama da smo sve mi rođene da rađamo, to je dar koji nam je dat i na taj način treba da posmatramo porođaj. Kontrakcije materice su naš dar da spustimo bebu u porođajni kanal a prirodni naponi naš dar da je izguramo van. Mi smo te koje se porađamo, ne porađaju nas lekari i babice, za babice postoji naziv Primalja, to je žena koja prima bebu kada je majka rodi i pruža je majci na grudi. Nikada nemojte posumnjati u vaše telo da to NE MOŽE i da Vam to bude indikacija za intervenciju.
Koliko je bitna psihofizička priprema?
Psihofizička priprema je jako bitna. Zanimljivo je to da su Grci prvi otkrili da fizička aktivnost olakšava porođaj, jer žene vežbanjem očvršćuju svoje telo i samim tim imaju više snage za porođaj. Takođe, otkriveno je da strah povećava tonus mišića, a to je indirektni uzročnik bola. Zapravo, mi svojom voljom ne možemo da utičemo na rad materičnih mišića, za rad materice je neophodan glikogen koji će kada se kontrakcija materice završi biti razgrađen najpre na mlečnu kiselinu a zatim uz pomoć kiseonika doćiće do razgradnje mlečne kiseline na ugljendioksid i vodu. Iz ovoga se zapravo vidi uloga kiseonika, odnosno uloga disanja dok traje kontrakcija. Žena refleksno kada počne kontrakcija materice grči pesnice i sve ostale mišiće tela, kiseonik odlazi u ostale mišiće tela, a materica vapi za kiseonikom kako bi razgradila mlečnu kiselinu, međutim ne može, jer nema dovoljno kiseonika i nagomilavanjem mlečne kiseline dolazi do bola. Zato mi na vežbama učimo relaksaciju ostalih misića tela i tehniku pravilnog disanja, kako bi sav kiseonik za vreme kontrakcije otišao do materice i ploda a naši ostali mišići tela ostanu relaksirani.
Da ne bi zanemarili tate, koji je njihov glavni zadatak tokom porođaja i tokom ženine trudnoće općenito?
U životinjskom svetu, dok se ženka koti, mužjak pokušava da odbrani ženku i plod od ostalih životinja, kao i da obezbedi dovoljno hrane za porodicu, isti taj instikt se javlja i muškarcu na porođaju, lučenjem muških hormona dok se žena porađa i upravo u tim trenucima se rađa i on kao otac i zaštitnik svoje porodice.
